„On na manevarskom prostoru deluje kao najbolji centarfor na svetu. Čuvaju ga svi, ali kada lopta poleti u šesnaesterac, on je nezaustavljiv. Sposoban je da otrese dvojicu protivnika s leđa i da postigne gol“, rekao je Kusturica za „Večernje novosti“.
On je dodao da će se vrlo brzo videti da Dodik nije problem, kao što ga stranci predstavljaju.
„Rasplet devedestih bio je samo još dokaz da se tamo ratovi ne vode da bi rešili neki problem, nego, kada završe dejstva, čekaju nove ratove da bi rešili nagomilane probleme iz proteklih vremena“, smatra Kusturica.
On je ocenio da je Dodik važan, jer uspeva da uradi sve što zamisli i da ima neverovatnu energiju.
„Jednom je u zoru na Mećavniku za vrijeme Festivala ’Kustendorf‘ pred odlazak na spavanje otpevao neki krajišku pjesmu. Sve cveće u saksijama i na terasi se treslo, a drvo je podrhtavalo“, naveo je Kusturica.
Istakao je da istinu o stanju u BiH Dodik ponavlja svakodnevno, čineći tako da u teškim okolnostima ona bude dostupna svima na dnevnom nivou.
„Od selendre Banjaluke, on je napravio grad, gde se mogu pobrojati svi simptomi evropskog centra, uključujući i predgrađe. Uz stotinjak kilometara auto-puta, uz bolnice i škole, presudno je uticao na stvaranje Andrićgrada kao središta kulture i nauke“, kazao je Kusturica.
Dodao je da su plate u Republici Srpskoj veće nego u Srbiji ili Rumuniji, iako ne utiču presudno na domaćinsku ekonomiju.
Kusturica je naveo da su početak Dodikovog uspeha bile dobra saradnja sa Vojislavom Koštunicom i prodaja mobilnog operatera Srbiji, a sve je nastavljeno odličnom političkom kooperacijom sa Aleksandrom Vučićem, bez čije podrške ništa ne bi bilo kako jeste.
Kusturica je zahvalio i Vučiću za pomoć koju daje za funkcionisanje Andrićgrada.
Što se tiče Vučićeve politike, Kusturica kaže da mu liči na neku vrstu posttitoističke vrste, okreće kompas i na istok i na zapad, ali da misli da će uskoro biti, ako već nije, priteran uz zid gde će morati da odgovori na Kjerkegorino egzistencijalno pitanje „ili-ili“.
„Da li je u ovom svetu moguće biti neutralan? Ako uspe u tome, prevazići će svoj uzor u politici. On komunicira sa Rusima na ruskom, ali i sa Soroševim sinom na engleskom“, rekao je Kusturica.
On je naveo da mu priča o razgraničenju na Kosmetu liči na Donalda Trampa, biznismena koji sve vidi kao ideju „trange-frange“, ali da razgraničenja nema bez premeštanja stanovništva.
„Ko sme da premešta ljude danas i da ne popije tužbu za etničko čišćenje?“, upitao je Kusturica, te ocenio da se tako priziva ono što je Kemal Ataturk (otac turske nacije) napravio u Izmiru kada je Grke iselio, a doselio Turke.
On je istakao da Kosovo kod Srba izaziva duhovno reagovanje, budući da je u pitanju pljačka koju niko i nikada ne može da opravda, te da je legalizovana pljačka koju danas pokriva američka baza Bondstil na Kosmetu.
„Prostor u kojem predsednik Srbije Aleksandar Vučić deluje, pokušavajući da izvede kraj naše najveće priče, jeste mali. Šanse za bilo kakav uspeh su minimalne. Tada preostaje razvlačenje lopte po sredini terena, pošto naše želje teško možemo da ostvarimo“, kazao je Kusturica.
On je nazvao „majstorijom i cinizmom“ to što su Amerikanci za komandanta svoje baze u Bondstilu na Kosmetu doveli čoveka sa velikim srpskim prezimenom (Nik Dučić), koji ne govori srpski, ali ide u crkvu i koji kao general srpskog porekla „čuva red i Šiptare od Srba“.
Srpski reditelj je rekao da misli da Srbija greši što svoju suverenost i autonomiju u vreme „bitke za Kosovo“ ne štiti agrikulturom i kulturom, jer jedino će preživeti onaj koji će u budućnosti moći da se prehrani fizički i duhovno.
Kusturica je podsetio da je stara Jugoslavije za vreme Tita ostvarivala viškove od prodaje municije i naoružanja, ali da se to moglo prestići organskom ishranom.
„Ostaje nam da se nadamo da će neko, kao što je (Donald Tramp) raskačio NAFTA sporazum, i nas osloboditi od CEFTE“, rekao je Kusturica.
Komentarišući reklamni spot američkog ambasadora Kajla Skota povodom stogodišnjice podizanja srpske zastave ispred Bele kuće i poruku Srbima „I vi ste svet“, Kusturica je ocenio da je to cinizam bez presedana, jer je Srbija uvek bila deo sveta, te upitao „šta bi bilo kada bi ispostavili račun za sve ono što je Srbija dala svetu“.
On je podsetio da je nemačka kancelarka Angela Merkel čestitala makedonskom premijeru Zoranu Zaevu propali referendum, jer je navodno najveći broj stanovnika glasao za promenu imena i za NATO.
„Laž je njihova istina. Živimo u vremenu postistine“, rekao je Kusturica, dodavši da je tako moguća vijest da su u Hrvatskoj zabranili Bajagu, da je zabranjena pesma „Beogradskog sindikata“ o Kosovu „Dogodine u Prizrenu“, koja nema ništa skaradno u sebi, ali puca od istine.
„U Bosni su zabranili gostovanje ruskog pisca Zahara Prilepina kao ’pretnju poretku‘, a on je pretnja izvesnom Draganu Mektiću zvanom Kredenac, čije šarke se baš ne drže dobro, pa na promaji nastaje lupetanje…“, kazao je Kusturica.
Podsjećajući da srpska okrenutost prema Zapadu potiče još iz vremena Nemanjića, Kusturica je rekao da je Srbima zapadna tradicija sudbina, kao i Rusima.
„Svaki Rus ljubomorno čuva svoju kulturu, ali masovno primjenjuje i u životu i na javnoj sceni zapadni standard“, navodi Kusturica, koji napominje da Zapad kidiše na Sibir i neće da pristane na istinu da su Kina i Rusija ponovo uspostavile ravnotežu sila na planeti.
