Na prvi pogled svi, kada se pomene prerada sirove nafte, pomisle na derivate, benzin, dizel, kerozin… Naftna industrija je, međutim, mnogo kompleksnija od proizvodnje ovih tečnih goriva. A kako funkcioniše, srpski novinari su prošle nedelje mogli da se uvere u Rusiji, zemlji koja je jedan od najvećih proizvođača „crnog zlata“ na svetu, prilikom posete „Gaspromnjeftu“, kompaniji koja je među prva tri naftna giganta u ovoj zemlji.
U organizaciji Naftne industrije Srbije, čiji je „Gaspromnjeft“ većinski vlasnik, srpski novinari su u Sankt Peterburgu imali priliku da se u Naučno-tehnološkom centru ove kompanije i Centru za upravljanje efikasnošću uvere da digitalizacija nije reč koja je ušla u modu, već da se radi o tome da se, zahvaljujući digitalizaciji, nauka i nove tehnologije u praksi primenjuju ne samo da bi se povećala proizvodnja sirove nafte već i da se iz ovog centra daljinski upravlja bušenjem svih složenih, visokotehnoloških bušotina, ne samo u Rusiji već i u inostranstvu, pa i u Srbiji.
Da je modernizacija i digitalizacija unapredila i preradu sirove nafte srpski novinari su se uverili u rafineriji „Gaspromnjefta“ u Omsku — gde se godišnje preradi čak 20 miliona tona nafte — skoro sedam puta više nego u pančevačkoj rafineriji.
Nova naučna dostignuća primenjuju se, takođe, i za ispunjavanje sve oštrijih ekoloških standarda, ali i za unapređenje industrijske bezbednosti i zaštite na radu, u šta su novinari mogli da se uvere lično tokom posete.
O tome koliko je NIS deo porodice „Gaspromnjefta“ u današnjoj „Energiji Sputnjika“ Jelica Putniković razgovara sa Stefanom Despotovićem, direktorom Departmana za eksterne komunikacije u NIS-u, a čućemo i kako je posetu svetu naftaša doživela koleginica iz Sputnjika Maša Radović.
