Ove nedelje vijetnamski portal „Soha vesti“ objavio je da su američki i izraelski vojni eksperti išli u tajnu posetu Ukrajini, sa ciljem da izuče ruske sisteme S-300 koje koriste Oružane snage Ukrajine, a gotovo istovremeno izraelski portal „DEBKAfile“, specijalizovan za pitanja vojne špijunaže, piše da ruskim sistemima S-300 u Siriji neće upravljati ruski, već iranski vojni stručnjaci. Portal tvrdi da je to saznanje izazvalo šok u izraelskim i američkim krugovima.
Ruski vojni eksperti ističu da takva pisanja nisu ništa drugo, nego element informacionog rata protiv Rusije. Oni tvrde da će sistemima S-300, koji su isporučeni Siriji, upravljati sirijski vojnici nakon završetka obuke.
„Ako Izrael i SAD žele da iskoriste ovu laž kako bi izvršili masovni napad na položaje S-300, to bi moglo da izazove akutnu vojno-političku krizu sličnu karipskoj, sa svim posledicama koje mogu da slede za inicijatore provokacije“, upozorava glavni urednik časopisa „Nacionalna odbrana“ Igor Korotčenko.
Isporuka S-300 bila je odgovor Rusije na rušenje ruskog aviona Il-20 i pogibiju 15 ruskih vojnika u Siriji. Na takav potez Rusija se odlučila i da bi poboljšala bezbednost svoje vojske koja se nalazi u Siriji, a stav Moskve je da odgovornost za tu tragediju snosi Izrael.
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu ranije je rekao da je Rusija 2013. godine, i to na molbu Izraela, obustavila isporuku S-300 Siriji, mada je sve bilo spremno za transport, ali da se sada situacija promenila, i to „ne krivicom Rusije, nego krivicom Izraela“.
Šojgu veruje da će zahvaljujući sistemima S-300 Sirija poboljšati svoj PVO, a da će sirijskim vojnicima biti dovoljno tri meseca da nauče da tim sistemima rukuju.
Isto tako, veliku pažnju ruske javnosti skrenulo je pisanje vijetnamskog veb-sajta „Soha vesti“ da su američki i izraelski vojni stručnjaci tajno posetili Ukrajinu, sa ciljem da se upoznaju sa taktičko-tehničkim sistemima S-300 „Favorit“ u vlasništvu Ukrajine.
Kijev je navodno ubeđivao svoje partnere da se njihov sistem suštinski ne razlikuje od onih koji su nedavno predati Damasku.
Vijetnamski portal tvrdi da Ukrajinci nisu dali samo karakteristike kompleksa, već su gostima omogućili i da ga testiraju na terenu. U te svrhe, kako navodi portal, SAD su poslale 18 aviona F-15 u Ukrajinu, dok je Izrael poslao borbene pilote koji su testirali mogućnosti S-300 protiv američkih aviona.
Prema istom izvoru, Amerikanci su bili zadovoljni tajnom misijom u Ukrajini, jer su zaključili da bi lovci F-35 mogli da pariraju ruskim protivraketnim sistemima.
Međutim, ruski mediji navode da je nejasno kako je autor teksta Vijetnamac Han Min saznao za tajnu posetu izraelskih pilota Ukrajini. Kako objašnjavaju, on se poziva na pisanja ruskih medija, a prema onlajn servisu „Jandeks.Novosti“, prvu vest o tome je objavio ruski sajt „Lenta.ru“, koji je u stvari samo preneo pisanja vijetnamskog portala „Soha vesti“.
Kijev i Vašington su potvrdili da su lovci F-15C prebačeni u Ukrajinu, ali su naveli da su u tu zemlju stigli još 6. oktobra, kako bi učestvovali u planiranim međunarodnim manevrima „Čisto nebo 2018“, u kojima će učestvovati vojske osam zemalja: SAD, Belgije, Danske, Estonije, Holandije, Poljske, Rumunije i Velike Britanije. Izraela nema na spisku.
Drugo, mediji ne vide ni svrhu slanja u Ukrajinu aviona F-15S, koji je, kako navode, daleko od najsavremenijeg i to da bi se „borio“ protiv zastarelih modifikacija sistema S-300, koji se proizvodio od kraja sedamdesetih do kraja osamdesetih godina prošlog veka.
Pored toga, vojni eksperti sumnjaju u ispravnost sistema S-300, koji su ostali u Ukrajini posle raspada Sovjetskog Saveza. Kako navode, Ukrajina ima stacionarne S-300PT i to prve obrasce i samohodne S-300PS.
Uostalom, za testiranje ruskih sistema američki stručnjaci ne moraju da idu u Ukrajinu, jer te sisteme imaju i druge zemlje, poput Grčke koja je članica NATO-a, pa su već odavno imali mogućnost da izuče određene karakteristike S-300.
U slučaju da je informacija vijetnamskog portala tačna, ruski vojni eksperti ocenjuju da su Pentagon i CAHAL mogli da prođu samo prve korake u izučavanju karakteristika S-300, a to je, kako ocenjuju, „ćorsokak“.
Eksperti takođe ističu i da postoji mnogo modifikacija S-300 i da je taj sistem stalno usavršavan, te da je „stoga nemoguće u potpunosti otkriti sve njegove tajne“.
Ruski vojni eksperti navode da su u Siriju isporučeni sistemi S-300PM sa raketama dalekog dometa. Oznaka „P“ označava da je varijanta za PVO, a „M“ — modernizovana verzija.
Ranije je bivši generalni direktor koncerna „Almaz — Antej“ Igor Ašurbejli rekao da S-300 može da presretne leteći cilj u radijusu od 250 kilometara i da se sa njim može uporediti samo američki „Patriot“, pošto su Amerikanci navodno delom ukrali od Rusije tehnologiju za njegovo stvaranje.
Pod rukovodstvom Ašurbejlija stvorene su nove modifikacije S-300, a razvijeni su sistemi S-400 „Trijumf“, koji su u službi ruskih Oružanih snaga.
