Šef britanske naftne kompanije „Britiš petroleum“ Bob Dadli, nastupajući na konferenciji u Londonu, izneo je stav da bi novi paket američkih sankcija „Gaspromu“ i „Rosnjeftu“ urušio čitav energetski sistem Evrope. Dadli je precizirao da bi nove američke sankcije Rusiji, čije je uvođenje predviđeno u novembru, mogle da dovedu do kolapsa energetskog sistema Evrope, u slučaju da se primene protiv kompanija poput „Gasproma“, „Lukojla“ i „Rosnjefta“.
Imajući u vidu da je „Britiš petroleum“ na tržištu Rusije prisutan još od početka devedestih godina prošlog veka i da danas ima udeo od 19,75 odsto u kompaniji „Rosnjeft“, može se pretpostaviti da Bob Dadli tačno zna šta govori i da ne diže paniku u prazno.
Dok deo stručnjaka smatra da su brige prvog čoveka britanske naftne kompanije osnovane, mnogi smatraju da su ovakve najave više privlačenje medijske pažnje.
SAD su u aprilu uvele nove sankcije Rusiji, između ostalog i protiv šefa „Rusala“, „En plus grupe“, „GAZ-a“ i „Bazovij elementa“ Olega Deripaske, čime su blokirana sredstva tih kompanija u SAD.
Pored toga, američkim građanima je zabranjeno da posluju sa pomenutim ruskim kompanijama.
Direktor analitičkog odeljenja Investicione kompanije „Region“ Valerij Vajsberg ipak optimistički gleda na mogući razvoj situacije.
„Mislim da novi paket sankcija, koji je predvideo Stejt department, ne predstavlja tako značajnu opasnost naftnom, odnosno energetskom sektoru. Moguće je da će, ako sankcije budu uvedene, određene kompanije zaista imati dodatne probleme, ali američke mere ne bi trebalo da utiču ni na eksploatisanje, niti na dalja istraživanja novih izvorišta nafte. Osim toga, ne verujem da će SAD zaista u potpunosti onemogućiti Rusiju da izvozi energente, odnosno ne verujem u apokaliptični scenario“, ističe naš sagovornik.
Izjavu i bojazni Dadlija Vajsberg tumači najpre kao pokušaj da se konačno privuče pažnja i čuje glas evropskog biznisa.
„Čini mi se da je to stav onog dela evropskog biznisa koji smatra da su potezi Vašingtona prema Rusiji destruktivni i da donose gubitke i nanose štetu ne samo Moskvi, već i evropskim partnerima. Čini mi se da je izlaganje Dadlija još jedan pokušaj da se skrene pažnja na to da je Evropa dužna da štiti interese sopstvenog biznisa. Ipak, uzevši u obzir da je ovo izjavio prvi čovek britanske kompnije, a Britanija za pola godine napušta okvire EU, nije u potpunosti jasno zašto Dadli ne apeluje na vlasti Velike Britanije, čija je pozicija prema Rusiji veoma oštra i čvrsta“, objašnjava ruski ekonomista.
Međutim, da se SAD ne šale, izjavio je još krajem septembra ministar unutrašnjih poslova Rajan Zinke, nastupajući na konferenciji o energetici u Pitsburgu. Ministar je tada kao mogućnost pomenuo „morsku blokadu Rusije“, kako bi se „sprečile isporuke energenata u bliskoistočne države, baš kao što se to sada sprovodi u Evropi“.
Odavno izvoz energenata čini manje od 50 odsto ukupnog ruskog eksporta i ako bi SAD putem ekonomskih sankcija energogigantima htele da utiču na ekonomiju Rusije, teško da će uspeti, ističe za Sputnjik direktor Centra vojno-političkih studija na Moskovskom državnom univerzitetu za međunarodne odnose Aleksej Podberjoskin.
„Ovde se radi o nečem drugom. Ako pogledate kartu sveta, iz vojne perspektive nema te flote koja bi mogla blokirati Rusiju, odnosno ruske luke, pa čak i da se ogromna američka mornarica uveća deset puta. Nemoguće je blokirati Severni morski put, kao i ruske luke na Dalekom istoku. Jedino, ako bismo teoretski zamislili da SAD uspeju da blokiraju, na primer, zalive Baltičkog mora ili luke na Crnom moru, onda bi se možda mogla sprovesti blokada. Ali to bi već značilo objavu rata“, objašnjava Podberjoskin.
Pa ipak, čak i ovakvu mogućnost je pomenuo američki ministar Zinke, izjavivši da postoji i vojna varijanta uticaja, koju bi on voleo da izbegne u korist ekonomskih mera. Sergej Cekov, član komiteta za međunarodne poslove Saveta Federacije u izjavi za ruske medije objasnio je da reči Zinkea „nisu na mestu“.
„Izjava je čudna, jer ne postoji mogućnost blokade morskih puteva. Odnosno, ovakav pokušaj bi faktički značio objavu rata, a to je svakako daleko ozbiljnija mera od sankcija“, istakao je Cekov.
Za razliku od vremena Hladnog rata, kaže Podberjoskin, sada bi bilo nemoguće računati na strategiju „simetričnog odgovora“. Naš sagovornik objašnjava da sada postoji oružje poput nuklearnih podmornica ili nadzvučnih raketa, koje bi mogli za kratko vreme da unište nosače aviona ili ključne segmente velike flote.
„Zato je pretnja ratom iz oblasti naučne fantastike. Ipak, verujem da je pretnja blokadom poruka, odnosno pretnja onim državama koje posluju sa Rusijom i kupuju ruske energente, konkretno mislim na evropske zemlje. Amerika želi da zastraši korisnike ruskog gasa. U istom smislu, otežavaju realizaciju ’Severnog toka 2‘“, objašnjava Podberjoskin.
Ruski stručnjak smatra da se ovde radi o još jednom pokušaju istiskivanja Rusije sa energetskog tržišta, jer se nešto slično desilo u vreme morske blokade Kube. Tada su, podseća Podberjoskin, tehničke mogućnosti naoružanja bile mnogo manje.
„Iz vojno-tehničke perspektive, pretnja blokadom je bespredmetna. Iz ekonomske tačke gledišta, pretnja je realnost, jer Amerikanci sprovode politiku prinude i rade na tome da svakodnevno plasiraju dve ili tri antiruske teze koje bi trebalo da mobilišu svoje zapadne partnere“, zaključuje ruski analitičar.
Administracija predsednika Trampa je i ranije više puta javno osporavala ruske energetske projekte u Evropi. Vašington smatra da Rusija koristi prirodne resurse kako bi navodno vršila politički uticaj na zapadne države. Štaviše, američki predsednik je izjavio da bi novac koji evropske države ulažu u zajedničke projekte sa Rusijom, aludirajući pritom na nemačke investicije u „Severni tok 2“, trebalo da troše na odbranu, odnosno da šalju u budžet NATO-a.
Moskva je više puta stavljala do znanja da se Amerika suprotstavlja „Severnom toku 2“, pre svega jer Vašington time želi da olakša put američkom tečnom gasu ka Evropi.
