Frankofonija je, podsetimo, osnovana 1970. godine, i u početku je bila mali klub severnih zemalja u kojima se govori francuski jezik. Danas je to, prema rečima dr Srđana Perišića, profesora međunarodnih odnosa, važna međunarodna organizacija koju čine 54 zemlje-članice, 26 država-posmatrača i četiri pridružene članice, koje sarađuju na polju kulture, nauke, ekonomije, pravde i mira.
Kosovo je, podseća Perišić, dobilo status posmatrača u Frankofoniji 2014. godine, dok Srbija taj status ima od 2006. Prijem Kosova u pridruženo članstvo ove organizacije naš sagovornik vidi kao odgovor prištinskih vlasti na povlačenja priznanja nezavisnosti južne srpske pokrajine tokom protekle godine.
„Frankofonija okuplja 84 države, od kojih veliki broj nije priznao Kosovo kao samostalnu državu, a evo sada će to da se provuče kroz ovaj samit u Jermeniji. Dakle, Kosovo je time praktično napravilo jedan iskorak, dobar diplomatski potez, a jasno je ko u ovom slučaju pomaže prištinskim vlastima. To je isključivo Francuska. Ovo je zapravo kontraudar Kosova, da preko Frankofonije pojača svoje međunarodno priznanje i sada se očekuje pritisak Pariza na članice ove međunarodne organizacije koje nisu priznale Kosovo, da to urade“, objašnjava Perišić.
Kako kaže, iz ovog primera jasno se vidi da Francuska, bez obzira na nekakvo prijateljstvo i saradnju sa Srbijom, u tome zapravo nikada nije bila iskrena i da na Balkanu ima svog igrača — Albance.
Na pitanje koliko je pridruženo članstvo Kosova u Frankofoniji pogodno tle za realizaciju ideja prištinskih vlasti o nezavisnosti, istoričar Dragomir Anđelković kaže da treba imati na umu da Frankofonija nije međunarodna organizacija poput UN ili OEBS-a, odnosno da nije organizacija od velikog političkog značaja.
Prema njegovim rečima, Kosovu je zato lakše da uđe u tu vrstu organizacije nego u UN, jer ta vrsta asocijacije zavisi, u velikoj meri, od stava Pariza.
„Otuda dobra volja Pariza može Kosovo da uvede u Frankofoniju, a to nama samo treba da pokaže da nam današnja Francuska svakako nije saveznik, a verovatno ni prijatelj. Kada govorimo o tome da li će Kosovo u Frankofoniji dobiti dodatni prostor za delovanje, treba znati da je pridruženo članstvo u ovoj organizaciji u velikoj meri usmereno ka albanskoj javnosti na Kosovu i Metohiji. Tači se bori sa Haradinajem i koristi svaku priliku da se istakne kao neko ko se bori za albanske interese. Da Srbija kojim slučajem želi da uđe u asocijaciju koja okuplja zemlje koje neguju kineski jezik, Tači bi probao i tamo da se pojavi, ako bi mu dopustili da govori“, smatra Anđelković.
Sve to, dodaje, nas ne treba mnogo da uznemirava, ali je dobro da Srbija na tom skupu iznese svoj stav o ovom pitanju. Iako samit u Jerevanu jeste prilika kosovskim vlastima za dobijanje malih političkih poena, Anđelković veruje da će Srbija zapravo više profitirati, jer se u Jermeniji nalazi na prijateljskom terenu.
Na pitanje koliko će ovo biti prilika za lobiranje prištinskih zvaničnika da Kosovu pripoje Preševsku dolinu, Anđelković kaže da Albanci ne mogu za tako nešto da lobiraju.
„Oni mogu povremeno da iznesu tu glupost u javnost, a ovo sada će biti prvi put da to rade van teritorije autonomne pokrajine Kosovo, odnosno da to rade u međunarodnim okvirima. To je, međutim, potpuno iracionalno jer bi istu težinu imao, na primer, njihov zahtev da se Albaniji pripoji Epir. To su naprosto besmislice iz domena velikoalbanskih snova, ali Srbija na to treba ozbiljno da reaguje, jer priča o Preševu jeste ozbiljna opasnost za čitav region i govori o veličini aspiracija velikoalbanskih krugova“, ocenjuje Anđelković.
Dr Srđan Perišić pak veruje da Frankofonija nije nimalo bezazlena organizacija, te da prijem Kosova u pridruženo članstvo predstavlja vid pritiska na Srbiju.
„Francuska ovde potpuno stoji na antisrpskim pozicijama. Ta zemlja, koja dosad uopšte nije bila ni u kakvim razgovorima na relaciji Beograd—Priština, sada se pojavljuje kako dodatni saveznik Albanaca sa Kosova. A zašto je prištinskim vlastima to potrebno? Pa zato što žele da realizuju svoju osnovnu ideju — ono što mi zovemo ’velika Albanija‘, a oni zovu ’prirodna Albanija‘, koja bi obuhvatala Albaniju, Kosovo i Metohiju, južne delove Srbije i zapadnu Makedoniju“, kategoričan je Perišić.
Inače, na samitu Frankofonije u glavnom gradu Jermenije odlučivaće se i o zahtevu Srbije da postane pridružena članica te međunarodne organizacije, a našu zemlju će predstavljati prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.
