Na početku komemorativnog skupa, premijerka je odala počast stradalima polaganjem venca, nakon čega su to učinili i ministri u Vladi Srbije — ministar odbrane Aleksandar Vulin, ministarka pravde Nela Kuburović, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević i ministar omladine i sporta Vanja Udovičić.
Vence su položili i predstavnici opštine Voždovac, SUBNOR-a Srbija, Udruženja logoraša 1941-1945, Saveza jevrejske zajednice i predstavnici Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, kao i predstavnici diplomatskog kora.
Premijerka Srbije je obraćajući se prisutnima poručila da Srbija ne zaboravlja heroje i stradalnike, ali da Jajinci nisu samo mesto našeg iskazivanja pijeteta prema žrtvama okupatorovog terora i podsetnik na tragediju već su zajedno sa Banjičkim i drugim beogradskim mučilištima visoka škola našeg nacionalnog morala i indeks vrednosti slobode koja je drugo ime naše zemlje i našeg naroda.
„Obavezni smo da lekcije iz te škole čuvamo kao okosnicu svoga identiteta i kulture da ih prenosimo generacijama koje dolaze, tako ćemo se odužiti i ovim humkama, ali i nerođenoj deci ubijenih koju su sanjali“, kazala je ona.
Brnabićeva je navela da će dvadeseti vek ostati zapamćen kao razdoblje najvećeg stradanja našeg naroda, kada su tri puta nesrazmerno veće sile nasrnule na našu zemlju i njene građane — 1914, 1941. i 1990. godine.
Prema njenim rečima, u ratnim sukobima koji su se odvijali u toku prošlog veka pali su milioni naših sunarodnika, vojnika, civila, žena i dece, mnogi znani, ali i mnogi neznani, nezabeleženi i neopojani, koji počivaju u grobnicama Zejtinlika, Krfa, ostrva Vido, Šumaricama i Kraljevu, u jamama Jadovna i Prebilovaca, rasuti u mulju Save oko Jasenovca i pušteni u hladne vode Dunava ispod novosadskih mostova, dok je milion ljudi nestalo u ludilu nasilnog raspada Jugoslavije.
„U periodu od 1941. do 1944. godine, na ovom mestu zlokobnog i zastrašujućeg naziva strelište, odredi fašističkog okupatora lišili su života gotovo 80.000 ljudi“, kazala je Brnabićeva i dodala da je ovim i drugim žrtvama dvadesetog veka zajedničko to da su branili svoje pravo na život i slobodu i da za tuđim nikada nisu posegli.
„U vremenu u kojem živimo moramo da donesemo važne odluke za svoj narod i svoju državu. Želimo da ostanemo svoji, dosledni nasleđu naših predaka i da posle mnogih istorijskih nedaća, tragedija i posrtanja, pa i sopstvenih krupnih grešaka, otvorimo kapiju sreće za nas i za naraštaje koji dolaze“, istakla je premijerka.
Ističući da se Jajinci nikada ne smeju ponoviti, te da je mir najveća vrednost, a da ga je na Balkanu tokom istorije najviše nedostajalo, Brnabićeva je navela da Srbija danas ide tri koraka ispred svojih suseda u politici prevazilaženja nasleđenih konflikata.
„Kroz pregovore sa zemljama u regionu, EU i najznačajnijim svetskim silama, upornošću, trpeljivošću, strpljenjem i posvećenim aktivizmom stvorili smo uvaženu i široko prihvaćenu međunarodnu poziciju naše zemlje. Stvorena su prijateljstva tamo gde ih je retko kada bilo i gde ih je malo ko očekivao, i to je možda najveći iskorak Srbije u poslednjih 30 godina. Njegovi efekti viđeni su i u rastu nacionalne ekonomije“, navela je premijerka.
Navela je da uprkos ogromnim poteškoćama, otporima i spoticanjima, Srbija traga aktivno za najpovoljnijim rešenjem za pitanje KiM.
„Srbija danas vodi realističnu i odgovornu politiku, politiku mira, stabilnosti, razvoja, i to je najbolja poruka koju mogu danas sa ovog mesta da pošaljem našim građanima. Rezultati te politike biće oduživanje svima koji su na različite načine stvarali slavnu i časnu istoriju naše zemlje i našeg naroda“, zaključila je premijerka Srbije.
Prisutnima se obratio i preživeli logoraš Milinko Čekić iz Udruženja Logoraša Jasenovac Beograd, koji je pozvao državne činioce na zajedničku borbu, kako je rekao, ne samo sa pojavom fašizma, već fašističkim delovanjem u našem okruženju i krivotvorenju istorijskih činjenica o stradanju srpskog naroda, posebno u Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata.
Čekić je naveo da je u Jasenovcu ubijeno više od 700.000 dece, žena, Srba, Jevreja, Roma, te da se to koliko ih je ubijeno na hiljadu drugih stratišta nikada neće saznati.
„A to je istina koju niko ne sme da ospori“, rekao je Čekić i dodao da želi da demantuje „povampirene hrvatske ustaše“, koji tvrde da je Jasenovac bio prihvatilište za decu.
Čekić je skup iskoristio da izrazi žaljenje što predstavnicima udruženja u kome još ima 368 evidentiranih preživelih logoraša niko nije odgovorio na poziv za razgovor, iako su tražili da razgovaraju o odšteti, davanju imena ulici jasenovačke žrtve i postavljanju spomen-obeležja.
