U intervjuu za italijansku televiziju RAI, na pitanje da li veruje ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, s obzirom da Rusija ne odobrava činjenicu da je Crna Gora u NATO-u i da su dva ruska državljanina bila uključena u pokušaj atentata na njega, naveo da Rusija ima svoje interese i da pokušava da ih realizuje „utoliko agresivnije ukoliko prepozna više slabosti u evropskoj politici“.
On smatra da je važno da Evropa sačuva viziju punog ujedinjenja i integracije Balkana, navodi Tanjug.
Prema njegovim rečima, nikoga ne iznenađuje što Rusija negira umešanost svojih ljudi u pokušaj atentata na njega.
„Videli smo da se danas ta priča ponavlja u slučaju Skripalj u Velikoj Britaniji, a naspram toga i u Crnoj Gori i Britaniji stoje argumenti veliki kao grad. Nema nikakve dileme da su ruski državljani bili upleteni u to što se događalo u Crnoj Gori i da su to ljudi sa legitimacijama određenih državnih službi. Time sam vam dao i odgovor koliko možemo verovati suprotnim argumentima koji se čuju na ovu temu“, kazao je Đukanović.
Rekao je i da su evropske integracije Zapadnog Balkana put bez alternative i od izuzetnog značaja ne samo za razvoj regiona, nego i stabilnosti i konkurentnost Evrope.
Na pitanje da li se nada da će Crna Gora što pre sama ući u EU ili će se ulaziti u blokovima, Đukanović je rekao da je Crna Gora danas ispred drugih zemalja Zapadnog Balkana, odnosno lider u pregovaračkom procesu sa Unijom.
Komentarišući situaciju na Kosovu, crnogorski predsednik je kazao da je stanje u regionu opterećeno tim, ali i sa još dva problema koja su preneta iz vremena krize bivše Jugoslavije.
„Osim stanja u odnosima Beograd—Priština, tu su i problem Bosne i Hercegovine i problem Mekedonije. Naš interes je da sva ta pitanja po mogućnosti što pre budu zatvorena kvalitetnim i što duže održivim odgovorima. Mi snažno podstičemo lidere u Beogradu i Prištinu da istraju u pregovorima pod pokroviteljstvom Federike Mogerini i da dođemo do rešenja koje će značiti zatvaranje teškog istorijskog problem u odnosima Srbije i Kosova“, rekao je Đukanović.
On je upozorio da je u traganju za tim rešenjem važno poznavati specifične probleme regiona Zapadnog Balkana.
„Ne treba ići ka rešenjima koja mogu ugroziti uvek rovitu balkansku stabilnost“, ocenio je i poručio da je Crna Gora spremna da dalje, razgovorima u regionu i sa EU, doprinosi pronalaženju rešenja koja će pokušati da odgovore tim ciljevima.
Upitan na koga je mislio kada je u obraćanju u Evropskom parlamentu govorio o izvesnim retrogradnim snagama u balkanskom regionu, Đukanović je naveo da je ’90-ih godina postojao problem sa retrogradnim političkim idejama koje su, prema njegovim rečima, išle u pravcu podele prostora bivše Jugoslavije između nacionalističkih velikodržavnih tvorevina.
Đukanović je kazao da je ta politika dovela do rata, ogromnih stradanja, gubitka života i na kraju poražena, i da se pokazalo da na Balkanu može da funkcioniše multietnička demokratija.
„Nažalost danas, nakon 25 godina od događaja koji je označio kraj rata, Dejtonskog sporazuma, govorimo da ova tri problema, koja su preneta iz tog perioda, još nisu završena i ona realno generišu nove probleme, oživljavaju retoriku ’90-ih“, rekao je Đukanović, a prenose podgoričke „Vijesti“.
Primetio je da se danas češće nego u prethodnih 20 godina sa određenih adresa u regionu mogu čuti poruke koje smatra vrlo sličnim onima iz ’90-ih, a to je da rešenje nije u ovakvoj kompoziciji regiona, nego prekompoziciji i stvaranju velikih država.
„Mislim da je to krajnje retrogradna ideja, da je nažalost pokazala već dovoljno svoje slabosti, da ih svi imamo u pamćenju i da nećemo dozvoliti da Zapadni Balkan opet zaluta istim putem“, rekao je Đukanović.
