Dan nakon referenduma koji je održan u Makedoniji za Sputnjik je o tom događaju, ali i drugim pitanjima poput članstva te zemlje u NATO-u i navodnom „ruskom mešanju“ u bivšoj jugoslovenskoj republici, ekskluzivno govorio Sergej Aleksandrovič Bazdnikin, ambasador Ruske Federacije u Republici Makedoniji.
Ambasador Bazdnikin, koji u Ministarstvu spoljnih poslova Rusije radi gotovo tri decenije, završio je Institut za međunarodne odnose Ministarstva spoljnih poslova Rusije. Diplomata je velikog iskustva i izuzetan poznavalac prilika na Balkanu, budući da je radio u Bosni i Hercegovini i Srbiji, na Kosovu i Metohiji. Zamolili smo ga za komentar referenduma koji je upravo održan u Makedoniji.
„Znate, sam po sebi referendum je demokratska forma izražavanja volje građana i s tim u vezi smatramo da je održavanje tog referenduma po pitanju državnog imenovanja Republike Makedonije sasvim u redu. Naravno, mi smo veoma pažljivo pratili tok i rezultate referenduma koji je održan u Makedoniji. Sada je sasvim jasno da makedonski glasači nisu izašli, jer su protiv rešenja koje pokušavaju da nametnu izvan. Očigledno da ogromna većina, skoro dvotrećinska većina građana ne misli da je Prespanski sporazum između Grčke i Republike Makedonije najbolji instrument da se prevaziđu te razlike koje postoje oko državnog imena Republike Makedonije.
Ono što jeste činjenica, uzimajući u obzir da je na referendum izašlo samo 36,9 odsto glasača koji imaju pravo glasa, a trebalo bi da izađe 50 odsto plus jedan glasač, rezultati tog glasanja potvrđuju da je referendum nevažeći. Rusija, kao stalna članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, pažljivo prati proces pronalaska rešenja za ovaj problem i naš principijelni stav ostaje nepromenjen — dugoročno rešenje mogu pronaći samo građani, bez nametanja spolja, strogo u okviru ustavnog i pravnog poretka. Ono se mora bazirati na širokoj javnoj podršci i mora biti bazirano na principima i normama koje su sadržane u Povelji Ujedinjenih nacija.
Mi nismo istupali sa bilo kakvim javnim izjavama u vezi sa referendumom, da se to ne bi tumačilo kao pokušaj uticanja na njegov rezultat. Međutim, naše zapadne kolege odabrale su sasvim suprotnu, da tako kažem, liniju ponašanja i jasno je da su oni pokušavali da se umešaju u unutrašnje stvari suverene države. Tokom septembra mogli smo pratiti dolazak velikog broja visokorangiranih državnih zvaničnika i činovnika iz Brisela i Vašingtona u Skoplje, koji su veoma otvoreno, sa velikim naporima, ubeđivali makedonske građane da se izjasne pozitivno na ovom referendumu.
Smatramo da se, u svakom slučaju, mnoge makedonske političke i društvene snage, uključujući predsednika Republike Makedonije, nisu izjasnile za Prespanski sporazum i istupili su protiv tog referenduma, zato što smatraju da je ono što se dešavalo i što se dešava grubi prekršaj Ustava i zakona zemlje. S tim u vezi oni imaju zamerki i na to da se referendumsko pitanje sastojalo od tri dela — ono obuhvata tri teme koje u principu ne bi trebalo da budu povezane jedna sa drugom. U svakom slučaju, mi mislimo da je referendum koji je održan 30. septembra unutrašnja stvar Makedonije, a mi u Rusiji poštujemo javno pokazno mišljenje naroda Republike Makedonije. Narod se lepo i otvoreno izjasnio.“
Uprkos tome što se, kao što ste i sami rekli, Ruska Federacija nije izjašnjavala o referendumu, u zapadnim i makedonskim medijima pojavili su se brojni napisi o „ruskom mešanju“. I ne samo to, čak je i američki ministar odbrane Matis ovde u Skoplju izjavio da se Ruska Federacija meša u referendum. Kako to komentarišete?
— To bih i ja želeo da znam. Više puta sam pitao sagovornike ovde da li ima nekih dokaza o navodnom mešanju Ruske Federacije u proces održavanja referenduma. To smo čuli i pre referenduma, pa čak i danas, kad je referendum već održan. Te priče se ponavljaju evo i danas, u ponedeljak, od strane nekih zvaničnika, recimo u Evropskom parlamentu, i tako dalje. Naravno da za to ne iznose nikakve dokaze, iz jednostavnog razloga — njih nema. Mi jednostavno smatramo da je, kada iznosimo svoj stav jasno i glasno, a to ćemo raditi sada, to sasvim dovoljno i ne moramo da pokušavamo da radimo neke stvari u kojima su naše zapadne kolege veoma iskusne.
Kako Ruska Federacija gleda na eventualno članstvo Makedonije u Severnoatlantskoj alijansi?
— Smatram da je suvereni izbor bilo koje države da donosi rešenja koja se tiču njene spoljnopolitičke orijentacije i Makedonija tu nije izuzeta. Međutim, mi smo principijelno protiv proširenja Severnoatlantske alijanse, uključujući i balkansku regiju i Makedoniju. NATO je vojnopolitička alijansa čiji su ciljevi prema Ruskoj Federaciji, izuzetno dobro poznati. Ne mislimo da će proširenje Alijanse doprineti stabilnosti i bezbednosti na Balkanu, o čemu se toliko mnogo priča. U svakom slučaju, ukoliko bude došlo do toga da se Makedonija opredeli za NATO, to će naravno uticati na odnose između Ruske Federacije i Republike Makedonije. Ali za sada smatram da do toga nije ni došlo.
Kako Ruska Federacija gleda na dalju saradnju sa Republikom Makedonijom?
— Mi imamo svestranu saradnju u mnogim oblastima — i na političkom nivou, i u trgovinsko-ekonomskoj oblasti, i što se tiče kulturnih i humanitarnih veza. Diplomatske odnose smo uspostavili pre skoro 25 godina i sledeće godine ćemo slaviti 25. godišnjicu uspostavljanja diplomatskih odnosa između Ruske Federacije i Republike Makedonije. Smatram da saradnja jeste dobra, ali njen potencijal još nije dovoljno iskorišćen i svoj glavni zadatak kao ambasadora Ruske Federacije u Republici Makedoniji vidim kao rad na proširivanju te saradnje na nove oblasti, što, ubeđen sam, odgovara suštinskim interesima i naroda Ruske Federacije i naroda Republike Makedonije.
Kakvo vidite saradnju Rusije i Makedonije kada je reč o energetskoj sferi? Da li je Makedonija zainteresovana za saradnju sa Ruskom Federacijom ako govorimo o gasu koji dolazi iz Turskog toka?
— Mislim da je to pitanje koje bi trebalo postaviti, pre svega, zvaničnicima Republike Makedonije. Što se nas tiče, mi smo spremni i otvoreni za bilo koju saradnju za koju su zainteresovani naši partneri, uključujući i Republiku Makedoniju. Mi hoćemo da ovde radimo aktivno i stvaralački do mere do koje su na to spremni naši makedonski prijatelji. To uključuje i saradnju u energetskoj sferi. Mi imamo mogućnosti u energetskoj sferi koje smo spremni da nudimo našim partnerima i mislim da to odgovara i njihovim interesima. Međutim, da ponovim, ništa nećemo nametati, jer mi nikada ništa ne namećemo.
