Prema njegovim rečima, poslednji talas povećanja carina između SAD i Kine odraziće se na rusku ekonomiju i pozitivno i negativno.
„Rusija je deo globalne ekonomije. Podsetiću vas da naša prognoza sadrži usporavanje tempa svetskog ekonomskog rasta, a jedan od faktora za tako nešto je pokretanje trgovinskih ratova. To će uticati i na tržište sirovina, a mi zbog toga imamo umereno-negativnu dinamiku kada je reč o cenama nafte“, rekao je ministar novinarima na marginama Evroazijskog ženskog foruma.
Uz sve negativne efekte, novonastala situacija donosi i velike mogućnosti razvoja bilateralnih trgovinskih odnosa Rusije s Kinom, Indijom i drugim zemljama, dodao je Oreškin.
„Naša trgovinska razmena s Kinom ove godine će premašiti 120 milijardi dolara, a to nije krajnja granica. Zbog toga ćemo tražiti prostor u kojem Rusija može da zameni SAD na kineskom tržištu. S kineskim partnerima sada radimo na tome, pažljivo pratimo robu za koju su povećane carine. Za nas to znači da američkih konkurenata u tom prostoru neće biti i mi treba da učinimo sve što je u našoj moći da taj prostor zauzmemo“, rekao je ruski ministar.
Trgovinski rat Kine i SAD počeo je nakon što je 6. jula ove godine stupilo na snagu uzajamno povećanje carina između te dve države. Predsednik SAD Donald Tramp je 17. septembra objavio da se uvode nove carine na robu iz Kine. On nije isključio još jedno povećanje carina ukoliko Kina nastavi da odgovara na američke mere.
Ministarstvo finansija Kine je u utorak objavilo da će od 24. septembra početi da naplaćuje carine od pet i 10 odsto na uvoz 5.207 proizvoda iz SAD, u vrednosti od 60 milijardi dolara.
