„Smatramo da je neprimenjivanje dela Briselskog sporazuma iz 2013. godine koji je obaveza Prištine, odnosno formiranje ZSO koja treba da omogući i garantuje sveobuhvatan mehanizam za bezbedan i funkcionalan život Srba na Kosovu i Metohiji, katalizator navedenih ekstremnih procesa“, objasnio je Kozarev, saopštila je Kancelarija za KiM.
On je učesnike konferencije upoznao sa konkretnim primerima nasilja prema Srbima i njihovoj imovini na KiM, ali i upozorio na činjenicu da je u ovoj godini posebno ispoljena agresivnost prema političkim zvaničnicima Srbije i političkim predstavnicima Srba na KiM.
Kozarev je podsetio da je u januaru ubijen srpski političar Oliver Ivanović, i da, uprkos tome što je Beograd ponudio svu pomoć u istrazi, tzv. Kosovska policija uporno odbija saradnju i ne postiže nikakve rezultate.
On je, takođe, podsetio da su specijalne jedinice tzv. Kosovske policije 26. marta izvršile i teroristički akt hapšenja direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju i šefa pregovaračkog tima Marka Đurića, te da su tom prilikom usled udaraca kundacima, šutiranja, upotrebe šok-bombi i suzavaca povređena još 32 građanina.
„Jednostavno ne može postojati razlog za takvo ponašanje, a suvišno je naglasiti da je navedeni povod Prištine neistinit i proverljivom argumentacijom odmah diskreditovan. Srbija je reagovala staloženo i strpljivo u cilju održavanja mira. Međunarodna zajednica bila je tiha u osudi i reakcijama“, naveo je Kozarev.
Posebnu pažnju Kozarev je posvetio aktima nasilja čiji je cilj bio da se osujeti nedavna poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića KiM, izrazivši uverenje da je tzv. Kosovska policija mogla da spreči ovakvu situaciju, ali da ju je neadekvatnom reakcijom zapravo omogućila.
Kozarev je zaključio da Srbija, uprkos svemu, i dalje ostaje staložena i strpljiva, posvećena miru, kompromisnom razrešenju viševekovnog kosmetskog čvora i unapređenju saradnje u regionu.
