Učesnici foruma su već stigli — više od šest hiljada gostiju iz 60 zemalja. To je skoro duplo više nego pre tri godine, kada je forum prvi put organizovan. Tu su delegacije iz Kine, Koreje, Indije, Japana, Mongolije, Velike Britanije, SAD, Francuske i drugih zemalja.
Dan uoči otvaranja foruma na ostrvo Ruski kraj Vladivostoka, gde se skup održava, stigao je i ruski predsednik Vladimir Putin. Među visokim gostima su i predsednici Kine i Mongolije, Si Đinping i Haltmagijn Batulga, kao i premijer Japana Šinzo Abe.
Glavni cilj foruma je predstavljanje mogućnosti Dalekog istoka i privlačenje investitora u ovaj region, a glavna tema je „Širenje granica mogućnosti“.
Ugovori vredni bilione rubalja
Očekuje se da tokom tri dana budu potpisani sporazumi na rekordnu sumu od 3,5 biliona rubalja. Putin je ranije rekao da je razvoj Dalekog istoka nacionalni prioritet Rusije u 21. veku.
Odmah po dolasku, ruski predsednik je konstatovao da je urađeno mnogo, ali je istovremeno ukazao i na probleme ovog regiona i naložio lokalnim vlastima da se poboljšaju uslovi života. On je upozorio da žitelji Dalekog istoka napuštaju region, jer nisu zadovoljni uslovima života. Tako je samo tokom prošle godine Daleki istok napustilo 17 hiljada ljudi više nego što je došlo u region. Pri tom, 70 odsto onih koji su otišli su radno sposobni.
Ipak, ovaj region postaje sve atraktivniji za investitore. Sve više stranih investitora ulaže, a u poslednjih pet godina zabeležen je rast sa dva na 30 odsto od ukupnog obima investicija.
Putin se na marginama foruma sastao sa premijerom Japana Šinzom Abeom, koji redovno posećuje Rusiju i velike ekonomske događaje. To daje značajan doprinos odnosima dveju zemalja: trgovinska razmena tokom prošle godine porasla je za 14 odsto i iznosila je 18,4 milijarde dolara, a u prvoj polovini ove godine zabeležen je rast od 20 odsto.
Susreti na margini
Putin i Abe su razgovarali o trgovini, investicijama, mirovnom sporazumu i humanitarnoj saradnji i utvrdili su agendu za realizaciju pet projekata koji se tiču sfera ribolova i morskih plodova, turizma, lake električne energije i prerade smeća.
Pre razgovora, Putin i Abe su posetili rusko-japansku fabriku za proizvodnju motora za japanske automobile marke „Mazda“ kod Vladivostoka, a u njihovom prisustvu je postrojenje pušteno u rad. Prema Putinovim rečima, fabrika će proizvoditi do 50 hiljada motora, a Abe je potvrdio da će se oni izvoziti u razne zemlje sveta.
Japanske kompanije aktivno ulažu kapital u razne sektore ruske industrije i poljoprivrede. Realizuje se više od 100 zajedničkih projekata, a razvijaju se i mogućnosti povezivanja japanskih kompanija sa projektima „Sahalin 2“, „Arktički LNG 2“, „Baltički LNG 2“. Pored toga, japanske kompanije su povezane i sa stvaranjem savremene saobraćajne infrastrukture u Rusiji, a Moskva i Tokio su potpisali u Vladivostoku i paket dokumenata, među kojima je i memorandum o izgradnji aerodromskog terminala na Dalekom istoku.
Spor oko Kurilskih ostrva
Rusija i Japan nikada nisu bili bliži potpisivanju mirovnog sporazuma, na koji se čeka više od sedam decenija. Taj spor oko Kurilskih ostrva je glavna prepreka u odnosima Moskve i Tokija. Putin je rekao da se to pitanje razmatra već decenijama i da bi bilo naivno očekivati da ono bude rešeno preko noći, ali da je Moskva spremna da reši to pitanje na način koji će zadovoljiti obe strane, dok je Abe izjavio da „problem mirovnog sporazuma treba da reši naša generacija“.
Posebnu pažnju Putin i Abe su posvetili situaciji na Korejskom poluostrvu, a japanski premijer je izjavio da je Tokio spreman da tesno sarađuje sa Rusijom na regulisanju situacije.
Upravo korejsko pitanje će biti i jedna od tema razgovora predsednika Rusije i Kine u Vladivostoku. Dva lidera će takođe razgovarati i o bilateralnoj saradnji i međunarodnim temama, kao što su odnosi sa SAD i situacija u Siriji.
Putin i Si Đinping će razgovarati u uskom formatu, a zatim će se liderima priključiti članovi delegacija.
Kina je veliki ekonomski partner Rusije. Trgovinska razmena dveju zemalja je porasla za 31,5 odsto, a predviđa se i dalji rast. Takođe, rastu i obimi isporuka ruske nafte u Kinu, a samo tokom prošle godine je u okviru međuvladinih sporazuma izvezeno 30 miliona tona. Rusija je jedan od vodećih dobavljača uglja u Kini i najveći uvoznik električne energije u toj zemlji.
Inače, forumu u Vladivostoku prisustvuju i delegacije Severne i Južne Koreje, a pomirenje dveju Koreja daje šansu da se realizuju projekti u kojima bi Rusija mogla da učestvuje. Radi se o izgradnji gasovoda, modernizaciji energetskog sistema Severne Koreje i povezivanju korejskih železnica sa ruskom Transsibirskom železnicom.
Četvrti Istočni ekonomski forum u Vladivostoku održava se od 11. do 13. septembra, a u okviru programa biće održano više od 70 poslovnih događaja, uključujući panelne sesije, poslovne dijaloge i okrugle stolove, a paralelno sa tim pripremljen je i bogat kulturni i sportski program.
