„Kompletan računar će biti zlatne boje i podsećati na pakovanje parfema. Na tu ideju smo došli jer sva trojica koristimo taj isti parfem. Postojaće mogućnost da na nekom delu računara ostavite otisak prsta, a onda će iz njega izaći miris“, najavljuje Srbljak.
Novo čudo AXE-R tima zvaće se „Milion“, a interesantno je da će kućište, iako zlatno, biti lakše od nagrađenog aluminijumskog, jer će sa svih strana biti rešetke neobičnog dizajna.
Na takmičenju „CMWS 2018“ održanom na Tajvanu, odlukom stručnog žirija, ali i publike, njihov kompjuter proglašen je najboljim.
Iako je očekivano da je reč o softversko-hardverskim zmajevima iza kojih stoje kompjuterski giganti, ovaj tim čine tri skromna mladića za koje su inovacije u svetu hardvera samo hobi. Nenad Đorđević je fotograf koji iza sebe ima 30 inovacija, Dušan Srbljak IT novinar, a Nemanja Đorđević mašinac, CNC konstruktor, koji se bavi trgovinom.
Punih osam meseci svaki trenutak vremena koji nisu provodili na primarnim poslovima posvetili su projektu — i uspeli. Kućište u obliku heksagona zadivilo je svet, a skrivene senzore koji obavljaju jako važne funkcije programirao je samouki inženjer Nemanja Đorđević, mlađi brat najiskusnijeg člana ekipe.
„Sam računar poseduje nezavisan sistem koji kontroliše uslove u kućištu, ali kontroliše i prati hardver, prati njegovo ponašanje. Ako dođe do bilo kakvog kvara, on je tu da spreči pregorevanje, u ovom kompjuteru, jako skupih komponenti“, objašnjava Nemanja Đorđević.
Pametno kućište ima više od 40 aluminijumskih delova, a o sistemu njegove izrade „pomoću štapa i kanapa“ najbolje govori činjenica da nisu napravljeni u za to specijalizovanoj fabrici, već u jednoj beogradskoj firmi koja se bavi proizvodnjom liftova.
Članovi tima se ne žale zbog toga, već su još više ponosni na svoj izum, ali i presrećni zbog činjenice da u Srbiji rade ljudi koji su spremni da zaustave skupu proizvodnju da bi podržali nekoga ko gleda u budućnost.
Dok su stvarali ovaj po mnogo čemu jedinstven računar, beogradski genijalci mislili su o još jednoj izuzetno važnoj komponenti, bezbednosti. Kompjuter je jedinstven i po tome što ga nije moguće upaliti bez fizičkog ključa. Kao što samo vi imate ključeve vašeg auta, tako vlasnik računara jedini ima njegove, objašnjava Nemanja Đorđević.
„Gledali smo da zaštitimo i elektronske komponente od tuđih prstiju i ruku. Ugradili smo RF, ključ kratkog signala, kratkih talasa, koji je kodiran. On ide uz mehaničku bravu i ključ za paljenje, on zapravo služi za podizanje poklopca, haube računara“, kaže on.
Na prestižnom takmičenju pojavila su se još samo dva čoveka iz regiona, mladić, kako kažu, početnik iz Beograda i jedan kolega iz Zagreba. Neprekidno sam ih bodrio, jer oni su za mene već pobednici, iako nisu dobili nagradu, imali su priliku da predstave svoj jako dobar rad među 94 najjače ekipe na svetu, kaže vođa tima Nenad Đorđević.
„Danas deca vide samo igrice, samo tu vrstu zabave, ne interesuje ih kako sve to funkcioniše. Kroz modifikacije, kroz bavljenje hardverom, gledamo da ih zainteresujemo za to. Da se uradi nešto više i bolje, da se poboljšaju performanse, da se vidi šta je dobro za hardver, a šta ne. Suština je da želimo da pozovemo mlade da se bave ovim, bolje hardverom, nego ulicom. Ako žele, mogu i oni da dostignu neki nivo na svetskoj sceni“, kaže najiskusniji član ekipe.
U samom procesu rada imali su manju pomoć sponzora, kompanija koje su prepoznale volju i želju da se uradi nešto potpuno drugačije. Pomoć institucija je izostala, iz jednostavnog razloga što se u Srbiji, po ugledu na trend „Silicijumske doline“ participira samo kod razvoja softverskog inženjeringa, tako je decenijama, kaže Nenad Đorđević.
„Ne osećam se skrajnuto, niti sam očekivao pomoć, sve u životu sam stekao sâm sa svojih deset prstiju, kao i moj brat i Dušan. Mi smo deca devedesetih koja su pokušavala i eto, napravila nešto. Ali bilo bi lepo kada bismo mogli da dođemo do nekih fondova, da se osnuje tim i da sami krenemo da proizvodimo“, kaže on.
Važnost projekta odmah je prepoznala jedna kompanije sa Tajvana koja je zainteresovana da po licenci proizvodi njihove računare, ali ima i reakcija domaćih institucija, i to najvažnijih. AXE-R tim pozvan je da se sa budućim srpskim genijalcima druži na predavanjima po školama.
