Karl Bilt, Pedi Ešdaun i Kristijan Švarc Šiling, trojica bivših visokih predstavnika u Bosni i Hercegovini (BiH), uključili su se u debatu o takozvanoj korekciji granice između Srbije i jednostrano proglašenog nezavisnog Kosova otvorenim pismom šefici evropske diplomatije Federiki Mogerini.
Oni u pismu tvrde da bi nova promena granica na Balkanu imala negativne posledice po BiH i da pomeranje granica u nestabilnom regionu neće rešiti podelu, nego će je produbiti.
„Dovoljno dobro poznajemo Bosnu i Hercegovinu da znamo da će to pružiti podršku onima koji žele da razore tu zemlju i koji već dugo pozivaju na povratak stanja od pre Dejtona, uništavajući sve ono na čemu smo mi i naši bosanskohercegovački partneri radili više od dve decenije“, navodi se u pismu.
Nijedna politika ne vraća u podele i sukobe na Balkanu kao politika promena granica, navode Bilt, Ešdaun i Švarc Šiling, zabrinuti što takvu politiku podržavaju i zvaničnici EU.
Određenim snagama u svetu, pre svega Velikoj Britaniji, odgovara status zamrznutog konflikta na Balkanu, jer rešavanje balkanskih problema eliminiše njihov odlučujući uticaj na sve što se na tom prostoru događa, komentariše pismo trojice bivših visokih predstavnika banjalučki analitičar Anđelko Kozomara.
„Videli smo da su u Makedoniji izveli državni udar koji nije rešio pitanje suživota dva naroda. Naravno da im ne odgovara dogovor Srba i Albanaca i ne dozvoljavaju da se politička rukovodstva Srba i Albanaca sama dogovaraju. Tako je i u BiH — nikada nijedan dogovor nisu postigli vođe tri naroda bez prisustva ili OHR-a, ili američke ili engleske ambasade. Oni žele da se ovde što duže produži status zaleđenog konflikta, čime, prema njihovim procenama, eliminišu odlučujući uticaj Rusije na ovo područje“, smatra Kozomara.
Podržavanjem latentnog konflikta koji bi trajao neograničeno, ti krugovi žele da postepeno eliminišu ulogu Rusije i ponovo postanu, kako kaže, gospodari života i smrti na Balkanu, a za to su angažovali tri bivša visoka predstavnika koji su naneli najviše zla BiH.
Kozomara podseća na negativnu ulogu sve trojice potpisnika pisma: Karl Bilt je kao prvi visoki predstavnik zanemario zločine nad Srbima, favorizujući Bošnjake kao najveće žrtve rata u BiH, Pedi Ešdaun je oduzeo Republici Srpskoj čak 59 nadležnosti koje su joj pripadale prema Dejtonskom sporazumu, a Kristijan Švarc Šiling je RS oduzeo još desetak nadležnosti i uveo neprimenjive zakone.
Kao primer da je BiH posle Bilta, Ešdauna i Švarc Šilinga postala nemoguća država, Kozomara navodi da je aktuelni saziv bosanskohercegovačkog parlamenta za četiri godine rada usvojio svega dva zakona. BiH je nemoguća država i ne može da postoji na način na koji su je oblikovala trojica potpisnika pisma, kategoričan je Kozomara:
„Da je ostala dejtonska BiH, sa samo tri ovlašćenja koja su joj data u Dejtonu, ona je imala neku šansu. Ali visoki predstavnici, koji se sada potpisuju na takva pisma, na takve nazovi apele, potpuno su izmenili političku strukturu BiH i onemogućili joj da dalje živi kao i svaka druga država.“
Region, prema Kozomarinim rečima, nema budućnosti bez direktnog dogovora naroda — u Srbiji Srba i Albanaca, u Makedoniji Makedonaca i Albanaca, a u BiH Bošnjaka, Hrvata i Srba.
