Ministri finansija 19 država evrozone nakon (naravno, dramatičnog) sastanka u Luksemburgu 20. avgusta objavili su: „Grčka kriza je večeras i ovdje završena“! Evropski komesar za ekonomska pitanja Pjer Moskovici nadahnuto je dodao: „Konačno smo došli do kraja puta koji je bio dug i težak. Ovo je istorijski momenat“. Grčki ministar finansija Euklid Cakalotos je uskliknuo: „Ja sam srećan čovjek“!
Posao političara dozvoljava izvjesno pretjerivanje, ali su ovaj put baš debelo i neumjesno prekardašili. Jer nije se desilo ništa dramatično novo i, opet nažalost, ništa posebno dobro.
Istina je da je tog datuma isticao treći program finansijske „pomoći“, koji je ozloglašena Trojka (Evropska komisija, Evropska centralna banka i MMF) nametnula Grčkoj prije deset godina i da je još mnogo ranije odlučeno da se program ne nastavi, već da bude zamijenjen drugim aranžmanom.
Taj novi dužnički ugovor se zasniva na odlaganju za deset godina isplate grčkog državnog duga od 96,6 milijardi evra, koji dospijeva 2023. godine. Uslov za ovo odlaganje je nastavak strogih mjera štednje i nadziranje svake Vlade koja ih bude primjenjivala. Ima Grčka još „porodičnog srebra“ za rasprodaju (luke, infrastruktura, bolnice, ostrva…). Od 2033. do 2060. godine predviđen je nemogući tempo otplate kredita, jer bi rate predstavljale 60 odsto državnih prihoda od poreza. Ali to ne brine nikoga, jer će se do tada valjda desiti „nešto“ uslijed čega će krediti biti otpisani. I nakon dekada beskrajnih patnji i pustošenja Grčke i njenih stanovnika, te 2060. godine će nivo duga u odnosu na BDP Grčke biti 230 odsto. Nakon prve decenije „izbavljenja“, taj odnos je bio 180 odsto. Na početku krize 2009. godine dug Grčke je iznosio podnošljivih 120 odsto BDP-a. Sačuvaj te bože tako uspješnih programa.
Janus Varufakis, bivši ministar finansija u Vladi Aleksisa Ciprasa, a sada njegov argumentovani i ljuti oponent, zaključio je: „Objektivna procjena dogovora o grčkom javnom dugu koji je Evrogrupa postigla, morala bi zaključiti da taj dogovor osuđuje Grčku na trajno dužničko ropstvo“.
CADTM — Komitet za poništavanje nezakonitih dugova, pod vođstvom Viljema Engdala, čuvenog antiglobaliste, komentarisao je javno dostupne podatke. Od ukupno trista milijardi evra datih Grčkoj za saniranje njenih dugova 77 odsto je otišlo, direktno ili posredno, evropskom finansijskom sektoru. Dakle, 231 milijarda za koju je rečeno da služi za oporavak Grčke, upotrebljena je da se spasu velike evropske banke, francuske i njemačke prije svih. Uz to, od 2016. godine Trojka je, kroz vladine fondove obezbijedila dodatnih 47 milijardi evra za dokapitalizaciju četiri grčke privatne banke. Vlada je, istovremeno, dozvolila stranim fondovima i finansijskim grupama (poput Polson grupe) da kupe 74 odsto akcija ovih banaka, što su one i uradile, potrošivši na to sumu od 5,1 milijarde. Grčkim investitorima nije bila dozvoljena ova unosna trgovina, gdje se uložena sredstva trenutno vraćaju, ali kao višestruko uvećana.
U godinama sprovođenja programa EU pomoći Grčkoj, njen BDP je smanjen za 25 odsto. Nezaposlenost je na nivou od 23,5 odsto, a među mladima iznosi 40 odsto. Penzije i programi socijalne pomoći smanjeni su za punih 70 odsto. Preko milion Grka živi u domaćinstvima gdje nijedan član ne radi ili ima manje od tri mjeseca posla godišnje. Svega petnaest odsto nezaposlenih prima neku novčanu pomoć. Prije krize je to pravo koristilo 40 odsto ljudi bez posla. Nacionalna stopa siromaštva iznosi 35,7 odsto. Porez na dodatu vrijednost je uvećan sa 19 na 24 odsto. Do 2015. godine Grčku je napustilo 427 hiljada uglavnom mladih i visokoobrazovanih ljudi. Ironijom, zaposlenje su našli najviše u Njemačkoj, čije su banke značajno doprinijele siromaštvu koje ih je natjeralo na emigraciju.
Spiros Sakelaropulos, profesor na grčkom Panteon univerzitetu, objavio je članak u kojem precizno određuje gubitnike i pobjednike grčke finansijske krize. Najbolje su prošle francuske, njemačke i američke banke. Povratile su sav uloženi kapital i ostvarile enormne profite. U samoj Grčkoj trista kompanija (pretežno u stranom vlasništvu) povećalo je svoje učešće na tržištu i imovinu. Od 2014. godine grčka elita od svega 565 pripadnika imala je lično bogatstvo od 70 milijardi evra, što je predstavljalo 39,5 odsto tadašnjeg BDP-a Grčke.
Aktuelni čin grčke dužničke tragedije neće riješiti ništa za Grčku i njen narod. Ali to nije ni bio cilj. Ostvareno je ono što je bila namjera. Sistem dužničkog ropstva ostao je netaknut za makar još malo vremena.
Zbilja, zbog čega je ministar Euklid Cakalotos postao srećan čovjek?
