Sve je, prema rečima Sergeja Nekrasova, profesora Južno-ruskog državnog politehničkog univerziteta (grad Novočerkask), počelo još 1988. godine, kada je slučajno našao knjigu nadaleko poznatog sovjetskog fiziologa i gerontologa Vladimira Frolkisa. U toj knjizi je naš sagovornik pročitao mnogo toga interesantnog i potom nastavio da se informiše o krionici, nauci koja proučava mogućnosti očuvanja tela čoveka pri niskoj temperaturi, s tim da zamrznuto telo u budućnosti bude reanimirano.
U knjizi Roberta Etingera „Perspektive besmrtnosti“ opisuju se brojne prednosti krionike. Poenta tog procesa je da se ljudski organi ili ceo organizam ohlade, odnosno smrznu do temperature tečnog azota ili ugljen-dioksida (suvog leda).
Profesor Nekrasov kaže da gotovo svi ljudi zapravo žele da postanu besmrtni, a da će on svoju želju realizovati putem saradnje sa ruskom firmom „Krio Rus“.
„Nemam sumnje u krioniku, a pošto se i sam bavim naukom, analitički sam pristupio ovom pitanju i čak objavio naučni rad na temu očuvanja organizma uz pomoć krionike. Da, postoje problemi u smislu rizika, određenih pravnih i medicinskih pitanja, različite sitnije manjkavosti te procedure koja je još u povoju“, objašnjava Nekrasov.
Našeg sagovornika pitamo da li svoju odluku vidi kao avanturistički potez, odnosno koliko je teško bilo prelomiti i odlučiti se na ovaj korak?
„Ne mislim da je ovo posebno hrabar korak, jer se proces krioniranja realizuje posle smrti pacijenta, klijenta kriofirme. Dakle, proces zamrzavanja tela se realizuje tek nakon što se zvanično dobije administrativna potvrda o smrti klijenta. Postoje dve jasne alternative: ili će osoba biti sahranjena ili će biti zamrznuta. Verujem da postoje šanse da se telo uspešno reanimira, iako postojeće tehnologije još ne mogu da vrate u život kriopacijenta. Što kasnije, to su šanse veće, to jest verujem da će za 200 godina biomedicinske tehnologije uznapredovati, odnosno da će nauka zaista pronaći način da oživi, vaskrsne ljudski organizam“, iskren je ruski profesor.
Naš sagovornik dodaje da je svojim prijateljima, kolegama i rođacima dosta često pričao o ovom naučnom pristupu, ali da oni, iako ga mahom podržavaju, ipak celu priču doživljavaju kao nešto apstraktno, futuristički. Ovde se, kaže Nekrasov, ne radi o ideji zasnovanoj na naučno-fantastičnim delima.
„To nije reklama, nije pokušaj da se brzo zaradi. Ovo o čemu mi sad govorimo jeste opravdana popularizacija naučno-tehnološke ideje koja mnogo obećava. To je između ostalog i ideja transhumanizma, filozofije koja podržava pravo čoveka na život i upotrebu medicinskih i tehnoloških dostignuća u ime očuvanja i poboljšanja intelektualnih i fizičkih sposobnosti pojedinca. Krionika omogućava da ovo i realizujemo“, zaključuje ruski profesor čije će telo nakon smrti biti zamrznuto.
