Novak Đoković je, ko zna koji put po redu, zapušio usta „Nevernim Tomama“, ovaj put nikad spektakularnije. I dokazao da je jedan od najboljih tenisera svih vremena. Ako ne i najbolji.
Federer, Nadal i Sampras osvojili su više grend slemova od Đokovića (Sampras nije osvojio titule na sva četiri, fali mu Rolan Garos), ali je Nole nacionale jedini teniser u istoriji koji je kompletirao „Zlatni masters“.
Istina je, Federer i Nadal osvojili su više titula i okitili su se zlatom na Olimpijskim igrama (Nadal u singlu, a Federer u dublu sa Vavrinkom), ali nijedan od njih trojice nema tako raznovrsnu kolekciju pehara kao Novak Đoković. Niti će je imati…
Kako bilo, priča o tome ko je najbolji, a ko najgori u „svetom trojstvu“ savremenog tenisa — Federer, Nadal i Đoković je filozofski besmislena poput čuvenog sholastičkog pitanja koliko anđela staje na vrh igle, a za svakog od navedenih postoje razlozi zašto (ni)je najbolji.
Izvesno je samo da su njih trojica najbolji svih vremena u „belom sportu“ i da smo mi koji smo ih gledali imali privilegiju da uživamo u partijama najboljih. A to će, imajući u vidu našu epsku tradiciju, postati predanje o kojem ćemo uz gusle pripovedati unucima.
A u vreme kad se unucima bude pripovedalo o najvećem srpskom sportisti svih vremena, zaboraviće se (Bogu hvala) kako su neki od nas bili nedostojni Novaka Đokovića, njegovih rezultata i svega što je svojom veštinom i ponašanjem učinio za svakog građanina Srbije.
Da se nije pojavio Nole i danas bi možda u mnogim svetskim krugovima o Srbima vladao stereotip kao zadriglim, bradatim zločincima… Jer takvim su nas i u filmovima prikazivali. Đoković je za kratko vreme pacifikovao političko-propagandni stereotip o Srbima kako većim nacistima od nacista.
A kako smo mu mi to vratili?
„Bosna je teška, teretna zemlja i ovde nije lako živeti, ako je čovek samo za centimetar viši od proseka. Meni je slučaj dao taj centimetar i osudio me na ispaštanje“, napisao je Meša Selimović.
A Novak Đoković nije viši od nas ne za centimetar, nego za metar. Pa mu je mahala/palanka taj metar naplaćivala pljuvanjem kad god joj se ukazala prilika, pogotovo kad je pao na 20. mesto, posle 223 nedelje na čelu ATP liste.
Zavirivalo mu se u tanjir: „Ne jede meso zato je i propao“, pljuvani su njegovo okruženje i najbliža familija, razvlačen je po tabloidima kao da je starleta ili, daleko bilo, „kontroverzni biznismen“, da ne kažemo kriminalac. Da ne pričamo da je malo ko od onih koji su mu zamerali dvadeseti u bilo čemu i u svom selu, a kamoli na svetu.
A onda se vratio kad su ga svi otpisali. I to titulom na Vimbldonu. I to mu je bilo malo, pa je u poznim teniskim godinama ostvario rezultat za Ginisa. I zapušio usta „najgorim hejterima“. Pokazavši trijumf volje neviđen u sportskoj istoriji.
Posle svega, ostaje jedno pitanje na koje verovatno nikada nećemo dobiti odgovor: koliko su „hejteri“ motivisali Novaka da se vrati kad su ga svi otpisali?
Znamo da Novaku nikad nije nedostajalo inata i da je do mnogih pobeda došao upravo zahvaljujući ovoj ne baš najpozitivnijoj nacionalnoj osobini. A saznati nećemo jer je naš najbolji teniser Novak Đoković suviše veliki džentlmen da bi se spuštao na nivo svojih pljuvača.
Zato bi bilo dobro da u ono vreme kad Novak Đoković bude na zalasku karijere, kad ponovo padne ispod 20. mesta na ATP listi, a takvi dani će sigurno doći, „hejteri“ zaćute. Valjda su do sada naučili da svakom lošom koju izreknu o Noletu ne govore ništa o šampionu nego o sebi.
Latinska poslovica kaže da Jupiteru i volu nisu dopuštene iste stvari. Prevedeno na srpski: volovi su još veći volovi kad blate Jupitera.
Zato bi svi koji zauste da kažu neku lošu o Noletu trebalo da se ugrizu za jezik i zaćute. Čisto da ne ispadnu još veći volovi.
