Zasad će pad turske lire, kada je u pitanju Srbija, jedino osetiti srpski turisti koji će letovati u Turskoj. Aranžmani, naravno, neće pojeftiniti jer su mnogo ranije zaključeni, ali će za oko 40.000 srpskih turista, kao uostalom i za sve ostale, pojeftiniti šoping i vanpansionska potrošnja.
Pad vrednosti lire u odnosu na evro i dolar na kratak rok se neće odraziti na privrednu saradnju Srbije i Turske. Tek na dugi rok to bi moglo da ugrozi broj turskih turista u Srbiji, koji su sada po brojnosti na drugom mestu, kao i dodatne investicije, kaže za Sputnjik direktor sektora za analitiku i usluge Privredne komore Srbije (PKS) Bojan Stanić.
On podseća da je proces depresijacije turske nacionalne valute, odnosno njenog gubitka vrednosti, u značajnom obimu aktuelan još od kraja aprila ove godine. Ukazuje, međutim, na to da je dodatni pad koji se desio proteklih dana zbog zaoštravanja odnosa na liniji Vašington—Ankara, usporen i turska lira je prema dolaru na nivou od 5,8, a pre nekih dan-dva je bila više od sedam.
Da se situacija sa lirom smiruje jasno je i posle najnovije vesti da je Katar odobrio Turskoj 15 milijardi dolara investicija za pomoć privredi.
„U ovom trenutku mi ne vidimo neke značajnije pretnje po našu saradnju, koja je na uzlaznoj putanji. To su rekle i kolege u Narodnoj banci Srbije, posebno kada je u pitanju finansijsko tržište, a što se tiče, konkretno, turskih investicija, one su uglavnom bile usmerene na tekstilnu industriju i proizvodnju nekih komponenti za automobilsku industriju, a svakako postoje najave o ulaganju u infrastrukturne projekte“, kaže Stanić.
On napominje da je Turska naš značajan privredni partner. Spoljnotrgovinska razmena prošle godine bila je vredna milijardu evra, a prema podacima za prvih šest meseci izvoz Srbije bio je vredan oko 140 miliona evra, a uvoz iz Turske više od 400 miliona evra, napominje sagovornik Sputnjika.
„Ono što je svakako bitno kada govorimo o uticaju na privredu Srbije jeste to što pad vrednosti turske lire na dugi rok može da ugrozi broj turista i dodatne investicije s obzirom na visoke troškove zaduživanja u turskoj nacionalnoj valuti, zbog čega su mnogi privrednici odlučivali da se zadužuju u stranoj valuti jer su troškovi bili niži“, objasnio je analitičar PKS.
On napominje da depresijacija lire znači da morate više sredstava da odvojite da biste vraćali postojeće obaveze, što samim tim ostavlja manje prostora da dalje investirate. Uz to podseća i na dvocifrenu inflaciju koja Turskoj pravi dodatne probleme.
„Ukoliko bi ova situacija sa lirom nastavila da se negativno razvija po Tursku, da ona dalje depresira, onda bi na neki način uvozna roba sa gledišta Turske postala skuplja, pa bi to moglo indirektno da utiče na pad izvoza Srbije. Međutim, to je sve, da kažemo, na dugom štapu. Mi sada govorimo o dešavanjima u narednih nekoliko meseci, i tu se konkretno pretnja ne vidi iz prostog razloga što očekujemo da će se stanje na relaciji Amerika—Turska stabilizovati“, ističe Stanić.
On je, međutim, ukazao na još jedan momenat koji bi posredno mogao da utiče na srpsku ekonomiju.
Činjenica je da se u Turskoj nalazi oko četiri miliona izbeglica koje bi u trenutku daljeg zaoštravanja političkih odnosa sa SAD mogle dovesti do potencijalno novog talasa migranata koji bi bio mnogo veći problem za EU. To bi moglo imati posledice i po Srbiju, kojoj je EU najveći spoljnotrgovinski partner, kaže analitičar PKS za Sputnjik.
