Koliko banke zarađuju na tome što dobijamo platu u banci i da li će se u Srbiju vratiti institucija starog, dobrog blagajnika koji nam daje kovertu svakog meseca, bila je tema emisije „Energija Sputnjika“, koju vodi Jelica Putniković.
Banke su počele da menjaju svoje cenovnike zbog Zakona o platnim uslugama i njegovih izmena, čija primena počinje u martu iduće godine.
Danijela Ilić, novinar „Novosti“ kaže da se cenovnici banaka menjaju, zato što će od marta iduće godine zaživeti zakonska odredba po kojoj će Narodna banka svakodnevno ažurirati najvažnije i najskuplje bankarske provizije na svom sajtu.
Bankarski portal „Kamatica“ stalno upozorava građane da čitaju sitna slova kad otvaraju račun u banci, zbog raznih provizija i skrivenih troškova koji stoje u ugovorima. U praksi se građanima u banci da hrpa papira da potpišu i to je uvek na dve-tri stranice. Dušan Uzelac, direktor finansijskog portala „Kamatica“, kaže da sumnja da će se bilo šta promeniti sa sumiranim prikazom svih provizija, ali da je svakako pametno gledati cenovnik pre svake komunikacije sa bankom. Glavni razlog za oprez su, prema njegovim rečima, marketinški trikovi kojima se banke služe, kako bi privukle građane da budu njihovi klijenti i korisnici bankarskih kredita.
„Imate na reklamama vrlo niske kamatne stope sa setom sitnih slova, gde imate beskamatne kredite koji nisu besplatni. Sve ono što se u bankarskoj terminologiji zove kamata, oni su stavili na nulu. Najveći trik svih vremena na ovom prostoru jeste trik sa švajcarskim francima. Taj proizvod je i nastao zbog želje da se ta kamatna stopa prikaže kao najmanja moguća brojka i to na bilbordu izgleda jako lepo. Kada dođete njima na noge u njihovu prostoriju, prosto se pravi atmosfera da ne zapitkujete i da što pre potpišete.“
Po njemu, edukacija građana zahteva mnogo veći trud i angažovanje i sporije se dolazi do rezultata, ali su oni trajni.
„Mi u ’Kamatici‘ znamo šta ljudi žele da znaju. To je pošten narod koji je svestan šta sme, šta ne sme, ali je u gardu da ih banka ne prevari.“
Pozitivan rezultat koji je postignut samom najavom zakonskih izmena, jeste to što je banka koja je naplaćivala građanima ležarinu čekova to ukinula, kao i sto dinara, koje je naplaćivala po realizaciji čeka. Građane je to koštalo skuplje nego da su uzeli kredit.
Banke se trude da provizijama nadomeste gubitak dobiti koji imaju na kamatama. Uzelac navodi da je neto zarada banaka od kamata prošle godine bila tri milijarde dinara manja, ali je zato više od dve milijarde bila veća neto zarada od naplaćenih provizija. On navodi i problem duplih provizija — kad se ista stvar tarifira kroz dva imena, dvostrukom cenom. Jedan od značajnih mehanizama putem kojeg banke profitiraju je nedozvoljeni minus, kada klijent plaća zateznu kamatu, dobija trošak opomene koju dodatno plaća i koja je skuplja, ako je poslata poštom. S obzirom na to, da se Narodna banka ne meša u tu poslovnu politiku banaka, Uzelac kaže da ne očekuje da će zakon uspeti da je reguliše.
„Ta regulativa je začarani krug i pokušaj da se reguliše nešto na nivou banaka je dokazano neuspešno. Banke prosto traže način gde bi ostvarile taj prihod. Oni trguju novcem i gde god mogu da ga umnože, to će uraditi.“
Tehnološki razvoj je omogućio građanima udobniji način plaćanja računa i usluga, od kuće ibenkingom ili onlajn sa mobilnog telefona. Taj način plaćanja je u početku bio besplatan. Međutim, banke su i tu počele da menjaju pravila i ponovo situaciju okrenule u korist svog profita. Uzelac kaže da su banke visokim tarifama i provizijama navele ljude da koriste jeftinije načine plaćanja, ali je problem što nisu svi građani u mogućnosti da koriste onlajn usluge.
„Banke postoje zbog klijenata, a u Srbiji svi građani nemaju ni kompjuter ni pametni mobilni telefon, kojim je moguće to odraditi i ne znaju svi građani to da urade, a pogotovo u ruralnim sredinama.“
Danijela Ilić kaže da su banke visokim provizijama na šalterima navele klijente da prelaze na elektronska i mobilna plaćanja računa, što je u početku bilo besplatno, ali da su sada i te usluge počele da naplaćuju.
Bez obzira na to što prema našem zakonodavstvu plate kao i penzije mogu da se isplaćuju u gotovini, Uzelac je uveren da banke neće zbog toga preispitati i smanjivati svoje cenovnike. Ilić dodaje da su banke svesne da većina preduzeća u Srbiji, ako ne i sva, nemaju blagajnika bez kojeg zakonska isplata plate na ruke nije moguća u gotovini.
Danijela Ilić misli da je razlog što se građani teško odlučuju na promenu banke i to što ovde svi žive na „odloženo“, pa to ne mogu da učine bez prethodnog izmirenja duga prema banci. Prema rečima Uzelca, u Nemačkoj će građanin zatvoriti račun zbog poskupljenja bankarske usluge za 50 evrocenti, dok će naš građanin psovati u tom momentu, ali neće otići u banku da zatvori račun. Njegovo mišljenje je da je gotovina svakako prevaziđen način plaćanja.
„Banke ništa neće promeniti, dokle god ima klijenata. Prvi put kad vidi klijentu leđa, to se vrlo brzo i efikasno menja. Mislim da je gotovina već prevaziđena. Mi je ovde oživljavamo, samo zato što doživljavamo banke kao nekorektne zbog načina na koji funkcionišu. Postoje i građani koji prime platu na tekući račun banke, odu na prvi bankomat i podignu platu i funkcionišu u gotovini. Tako ne plaćaju previše banci. Narod ima izbor i to je ono što treba da postoji“, zaključuje Uzelac.
