Ako je suditi prema rečima srpskih i kosovskih zvaničnika, referendumi postaju sve ozbiljnija opcija kada je rasplet kosovskog čvora u pitanju. Srpski predsednik Aleksandar Vučić naglašava da je rešenje problema Kosova neophodno što pre, kao i, kako je rekao, izjašnjavanje Srba i Albanaca o tome da li nam je potreban mir ili i dalje — ubijanje za teritoriju.
Sa druge strane, predsednik takozvanog Kosova Hašim Tači rešen je da organizuje referendum o pripajanju opština Preševo, Bujanovac i Medveđa Kosovu, kao odgovor na navodne predloge o razmeni teritorija.
Tači se, kako je napisao na Fejsbuku, zalaže za „mirnu korekciju granice“, za koju ocenjuje da je u korist Kosova, iako, kako kaže, protivnici ovog predloga propagiraju podelu i razmenu teritorija, što prema njegovim rečima, ne dolazi u obzir.
Tačijeva izjava pokazuje odlučnost da se ostvari ono što se naziva korekcijom granica, odnosno razgraničenje, mada nije jasno ko bi imao pravo učešća na referendumu koji želi da organizuje, mišljenja je Stefan Surlić sa beogradskog Fakulteta političkih nauka.
Ipak, izvesno je da Tači misli na građane Kosova koji bi se izjašnjavali o tome da tri opštine sa juga centralne Srbije uđu u sastav Kosova.
„U ovom trenutku to deluje kao potpuno nemoguća aktivnost“, nastavlja Surlić, „međutim, postavlja se pitanje, budući da on spominje korekciju granica, šta bi to trebalo da dobije Srbija zauzvrat u nekoj eventualnoj, finalnoj korekciji“.
Do sada su se, dodaje, isticali samo albanski zahtevi.
„Ali izvesno je da ta ideja o podeli, razgraničenju, razmeni ili korekciji granica, kako god neko tumačio, jeste na stolu i da je ta ideja veoma glasna i u Beogradu i u Prištini. Međutim, za takvu ideju potrebno je pribaviti saglasnost i građana, i međunarodne zajednice. Sada su na delu probni baloni koji dolaze iz Prištine i Beograda o ideji razgraničenja, podele, korekciji granice i tako dalje“, smatra Surlić.
Prema rečima profesora Međunarodnog prava na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici Dejana Mirovića, organizovanje Tačijevog referenduma bio bi prvi primer u istoriji međunarodnog prava da jedna, kako kaže, nepriznata secesionistička tvorevina raspisuje referendum na teritoriji na kojoj nema ni „S" od suvereniteta.
„Oni čak ni na severu Kosova ne mogu da raspišu referendum, a kamoli na jugu Srbije. U pravnom smislu, ideja o referendumu je potpuno kontradiktorna, iluzorna i apsurdna“, kategoričan je Mirović. Međutim, njega, kako kaže, brine politička poruka srpskih vlasti kada govore o podeli ili razmeni teritorija.
Šta su tačne namere srpskih vlasti, on, kako kaže, ne može decidirano da tumači, jer se u javnosti pojavilo mnogo raznih informacija, koje su „otvorile vrata i za apetite nekih koji do pre nekoliko godina ne bi ni pomislili da tako nešto izjave“.
„Na Tačijevu izjavu gledam kao na političku, a ne kao na pravnu i mislim da je to pouka za naše vlasti da budu malo umereniji kada pričaju o takozvanoj podeli koja je apsolutno štetna“, kaže Mirović.
Termin podela ima negativan prizvuk u Prištini i zato se analitičari i političari koji se zalažu za tu opciju, trude da redefinišu ideju podele i da joj, kroz upotrebu termina „korekcija granica“, daju novo značenje, dodaje Surlić. Suštinski, govorimo o upotrebi različitih termina za jedan isti pojam, naglašava Surlić.
Tači svojom izjavom šalje poruku kosovskim Albancima da radi u njihovom interesu i zato namerno izbegava da dâ odgovor šta bi korekcija granica značila u srpskom slučaju, već samo ističe koristi korekcije granica za Albance.
„Suštinski, on želi da pridobije podršku, i političku i društvenu, za neku ideju trajnog razgraničenja između Prištine i Beograda, što bi značilo da Kosovo sutra ima otvorena vrata što se tiče međunarodno-pravnog statusa“, kaže Surlić.
Prema Mirovićevim rečima, politička poruka Tačijeve izjave glasi da je Srbija slaba i popustljiva i da treba uzeti što više.
