Kako stvari sada stoje, kaže Pupovac, ne izgleda kao da bi se to moglo promeniti.
„Prema svemu što slušamo i vidimo u proteklih pet i više godina, monolozi sećanja i međusobne optužbe mogli bi se samo pojačavati, a spirala sukoba samo produbljivati i proširivati, te tako uništavati sve ono što se od potpisivanja Sporazuma o normalizaciji odnosa 1996. godine gradilo kao pozitivno u odnosima između Hrvatske i Srbije“, naveo je Pupovac u izjavi za javnost.
On kaže da na sve to Srbi iz Hrvatske i njihovi predstavnici gledaju sa zebnjom i zabrinutošću, jer mi imamo živo sećanje na strašne posledice rata i teške godine izgradnje mira.
Osim toga, naglašava, imamo jednako živo sećanje u kojem je zapisano stradanje naših sugrađana Hrvata i naših sunarodnika Srba.
Zato u nama živi dijaloško sećanje. A to dijaloško sećanje počiva na pitanju: koliko je našeg stradanja u stradanju drugih, i obrnuto — koliko je stradanja drugih u našem stradanju? Takvo je naše sećanje bilo i ove i svake prethodne godine. Takvo će biti i svake buduće. Gde god bilo i povodom čijeg god stradanja bilo organizovano. To nam nalaže drevni moralni osećaj koji baštinimo. To nam nalaže moralni osećaj čuvanja vremena mira, rekao je Pupovac.
Pritom, kaže, mi nemamo moći da ovakvu dijalošku kulturu sećanja nametnemo ni hrvatskoj ni srpskoj državi, ali imamo moć da je živimo, praktikujemo i zagovaramo.
„Onima koji u ovakvim okolnostima, kao što je to dosad činjeno u nizu sličnih situacija, celu srpsku zajednicu žele da pretvore u taoca reči koje nismo sami izgovorili i dela koja nismo sami počinili, želim kazati da mi na to nismo pristajali, niti ćemo pristajati. Niti želimo da se to ikome i igde događa“, kazao je predsednik SNV.
„Zato ću svima koje to ne zanima po dužnosti reći sledeće: razumem svoje sugrađane Hrvate koji su u poređenjima današnje Hrvatske s Hitlerovom Nemačkom prepoznali teške reči, težak teret koji se njima ne bi trebalo pripisivati zbog istorijskog stradanja koje su Srbi doživeli tokom i posle ’Oluje‘“, navodi Pupovac.
Zatim naglašava, „postoje odgovorni pojedinci, bilo kao neposredni počinioci, bilo kao komandanti, bilo kao začetnici, a koje ni sud ni javnost nisu dosad osudili, kao što postoje i oni koji su odgovorni za stradanje koje su u ratu doživeli Hrvati. Kolektivizacija krivice, osim što je nepravedna, seme je zla. I zato smo protiv nje, o kome god da se radi. O Hrvatima ili Srbima“.
Reći ću i još nešto, nešto za šta se nadam da će oni koji me zovu po dužnosti preneti onima koji to bez njih neće moći ni čuti ni videti: nadam se da naši sugrađani Hrvati razumeju kako obeležavanje „Oluje“ bez svesti o izgnanstvu preko 200.000 Srba i sa proslavama kao što je bila ovogodišnja u Glini (mestu istorijskog pogroma Srba u mesnoj crkvi i okolini 1941. godine), u kojoj se gledao i slušao sramotni i strašni pozdrav „Za dom — Spremni!“, ne može biti nikako tolerisano, rekao je Pupovac.
„Nadam se da će nakon ovog iskustva predstavnici dveju država uvideti da svi razgovori o nestalim, o manjinama, o sukcesiji, o ratnim zločinima, o granici, o izgradnji infrastrukture, o saradnji policije u borbi protiv terorizma, kriminala i ilegalnih migracija, neće uroditi nikakvim rezultatima ukoliko ne otpočnu dijalog o tome kako staviti pod kontrolu sukobe u interpretaciji prošlosti i u komemorativnim praksama, a da će njihovi građani ostati taocima tih sukoba“, zaključio je Pupovac.
