Upornost kosovskih vlasti da bukvalno ispred vrata srpskog vekovnog manastira Visoki Dečani, koji je i pod zaštitom Uneska, izgrade auto-put do Plava u Crnoj Gori, već neko vreme diže prašinu u našoj, ali izgleda i u svetskoj javnosti. Tako se posle poslednjeg pokušaja Prištine da uzurpira tzv. zaštićenu zonu izgradnjom tog puta oglasilo i više predstavnika misije zemalja EU u Prištini, s porukom da su prištinske institucije dužne da poštuju svoje propise o specijalnim zaštićenim zonama, ali i međunarodne obaveze u pogledu zaštite verske i kulturne baštine.
Međutim, Priština ne odustaje, pa se postavlja pitanje da li je infrastruktura samo maska za pokušaj devalvacije srpskog kulturnog nasleđa? Da li ćemo, ako se ovako nastavi, u budućnosti u Pećkoj patrijaršiji imati šoping mol… Ili garažu u Visokim Dečanima?
Živojin Rakočević, publicista i novinar sa Kosova i Metohije, za Sputnjik kaže da danas na Kosmetu, nakon propagande i raznih kampanja, većina kosovskih Albanaca ponavlja da su srpske crkve i manastire oni podizali i da su ih Srbi preoteli u Srednjem veku.
„To je otvorilo prostor da se okupira kompletna srpska crkvena imovina, sačuvana od Nemanjića do pobede komunista 1945. godine. Sadašnje albanske vlasti dovršavaju i nastavljaju uništavanje i otimanje koje se decenijama sprovodilo u komunizmu i čiji je krajnji cilj bio da se crkve i manastiri pretvore u muzeje. Sada se ono malo preostale i dostupne imovine kao najvažnije i svetinje brane živim prisustvom i golim životom. Ako tu borbu primeti neko iz međunarodne zajednice onda se otimanje, rušenje i devastacija privremeno zaustavlja. Čim se oseti praznina, slabost ili kompromis, odmah se pojavljuju oni koji popunjavaju taj prostor, prisvajaju ga i menjaju mu namenu“, ističe Rakočević.
Inače, predstavnici EU u Prištini obišli su specijalnu zaštićenu zonu u Dečanima i pozdravili dogovor između članova saveta za sprovođenje i nadgledanje gradnje puta od Dečana do Plava.
„Dok EU priznaje vrednost puteva koji povezuju zajednice, primenjive procedure moraju biti ispoštovane. Pre bilo kakve radnje koja pogađa specijalnu zaštićenu zonu treba konsultovati savet za sprovođenje i nadgledanje (SSN), a odluke istog u potpunosti ispoštovati u interesu zaštite verske i kulturne baštine i podržavanja vladavine prava u skladu sa međunarodnim obavezama Kosova“, navodi se u zajedničkom saopštenju šefova misija EU u Prištini koje je objavljeno na fejsbuk stranici Kancelarije EU u Prištini.
Oni podsećaju i na prethodnu obavezu Prištine da se ne počne sa radovima na putu sve dok obilaznica ne bude u potpunosti isplanirana i finansirana i apeluju na poštovanje tih obaveza.
U manastiru Visoki Dečani smatraju da se gradnjom puta Dečani-Plav krši zakon o zaštićenim zonama pod koje potpada i manastirsko imanje.
Eparhija raško-prizrenska insistira na tome da radovi budu obustavljeni, za šta je u maju ove godine dobijena podrška od šefice Kancelarije EU na Kosovu i američkog ambasadora.
Eparhija je, naime, više puta do sada upozoravala na kršenje kosovskog zakona koji izričito kaže da je gradnja i izgradnja tranzitnih puteva kroz zaštićene zone zabranjena, a reč je o zoni u kojoj su najvažniji kulturno-istorijski spomenici, među kojima je i manastir Visoki Dečani, koji je pod zaštitom Uneska.
Kako ističe Živojin Rakočević, na Kosovu i Metohiji nema zakona i samo stalnim životnim otporom možemo zaustaviti nestanak najvažnijih duhovnih, kulturnih i nacionalnih vrednosti. Formalno, dodaje on, postoje zaštićene zone koje su fatalno narušene, a to su Gazimestan, Stari grad Prizren, Velika Hoča, a imanje manastira Devič više niko ne pominje.
„Crkva u Prištini je stalna meta, a zona oko Dečana je stalni predmet različitih napada. Iz svega se odavde sa terena može videti da se naše najvrednije nasleđe brani upornošću, životom i samosvešću. Od ’savršenih evropskih zakona‘ koje primenjuju Albanci bilo je premalo koristi i malo toga se može očekivati u budućnosti. Hiljade malih, sitnih prepreka ne mogu da vide ni stranci, ni Beograd — one na dnevnom nivou razorno nagrizaju naš život i naše svetinje“, upozorava naš sagovornik.
