Kako se navodi, Rusija je za svega mesec dana, od aprila do maja ove godine, smanjila svoj udeo sa 96 na ukupnih 15 milijardi dolara u američkim obveznicama, što je dovelo do porasta kamatnih stopa u Americi.
List ocenjuje da je takav efekat izazvao bes predsednika Donalda Trampa, pre svega zato što skupi krediti ograničavaju rast američke ekonomije, iako je upravo rast ekonomije bio jedan od glavnih prioriteta njegove predizborne kampanje.
Istovremeno, „Biznis insajder“ naglašava da je Rusija imala više razloga zbog čega je počela da prodaje američke državne obveznice – američke sankcije mogle bi da se ubuduće odraze i na trgovinu tim hartijama od vrednosti.
Međutim, glavna boljku Vašingtona je Peking, jer ukoliko Kina krene da prodaje svoj udeo, posledice po američku ekonomiju mogle bi biti nesagledive.
Ne treba zaboraviti da je Kina apsolutni lider kada je reč o ulaganjima u američke hartije od vrednosti, a procenjuje se da je do sada uložila preko 1,2 milijarde dolara.
