Loše vesti iz globalne ekonomije sustižu jedna drugu. Upozoravajuća ocena MMF-a da će trgovinski rat koji su uvođenjem carina pokrenule SAD u nameri da zaštite svoju privredu, mogao da smanji globalni bruto društveni proizvod za oko 430 milijardi dolara, odnosno 0,5 odsto, nije bila najgora poruka sa zasedanja ministara finansija 20 najrazvijenijih zemalja sveta.
Sam tok rasprave na skupu održanom proteklog vikenda u Buenos Ajresu, razmenjene međusobne pretnje i optužbe bitnih aktera, ali i muk na relaciji najbitnijih — SAD i Kine, ukazuje da je jaz sve veći.
SAD, koje su krenule sa protekcionističkim merama, carineći prvo uvozni čelik i aluminijum, a potom uvodeći i carinu na robu vrednu 50 milijardi dolara, uvezenu iz Kine, na G20 su, očigledno, došle sa taktikom — napad je najbolja odbrana.
Američki ministar finansija Stiven Mnučin osuo je paljbu na Kinu i EU zatraživši od njih da poštuju „slobodnu, pravičnu i uzajamnu trgovinu“. Ponovio je predlog američkog predsednika Donalda Trampa izrečen na nedavnom samitu G7: Ako Evropa veruje u slobodnu trgovinu, spremni smo da potpišemo sporazum o slobodnoj trgovini bez tarifa, bez carinskih barijera i bez subvencija. Dakle, moraju biti zastupljene sve te stavke.
Francuski kolega Bruno le Mer mu nije ostao dužan. SAD moraju da se „dozovu pameti“ i Evropska unija neće razmotriti započinjanje trgovinskih razgovora sa SAD dok Tramp prvo ne povuče tarife za čelik i aluminijum i odustane od dalje pretnje carinama.
„Odbijamo da pregovaramo sa pištoljem uperenim u našu glavu“, rekao je Le Mer novinarima na marginama sastanka G20.
Do iščekivanog susreta i razgovora glavnih „krivaca“ za trgovinski sukob, koji neki već krste ratom, međutim, nije došlo. Mnučin je izostanak zvanične komunikacije sa kineskim kolegom Liu Kunom opravdao time što na skup nije došao glavni kineski savetnik za ekonomska pitanja Liu He.
Ideja da bi sastanak u Buenos Ajresu mogao da bude dobra prilika za otpočinjanje pregovora ne samo da je propala, već su razlike samo produbljene. Dve najveće ekonomije sveta, kineska i američka do sada su za nekoliko meseci od uvođenja tarifa imale štetu od 34 milijarde dolara, jer je na američke carine Kina uzvratila istom merom. Tome su, takođe, pribegle i zemlje EU.
Da li produbljivanje jaza sa jedne strane SAD, a sa druge praktično ostatka sveta, znači da ćemo sa trgovinskim ratom morati na duže da se suočavamo i sa kakvim posledicama?
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, dr Radovan Kovačević, kaže da je na to pitanje teško odgovoriti jer se u ovom slučaju ne radi o ekonomskoj logici.
„Svima je jasno da tu nema dobitnika sem jednog malog uzanog kruga Amerikanaca, jer je očigledno da carine poskupljuju uvoznu robu, a veliki deo tih proizvoda koji će poskupeti u Americi će se ugraditi u njihov izvoz koji će, takođe, da poskupi“, objašnjava profesor međunarodnih finansija.
To je, kako kaže za Sputnjik, proces gde dugoročno posmatrano nema pravog dobitnika. I to nije nova pojava. Dešavala se toliko puta, a možda je najekstremnija bila 1929. godine, kada se desio izuzetan pad svetske trgovine, ilustrovao je Kovačević.
On, ipak, smatra da onaj pravi trgovinski rat još nije počeo. Sudar SAD i Kine je tinjao i ranije, tako da je, po njegovom mišljenju, ključno pitanje da li eventualno može da dođe do zaustavljanja, usporavanja tog carinskog konflikta.
Na pitanje šta treba da se desi, kakav potres da usledi da bi stvari počele da se vraćaju u normalu, Kovačević ukazuje da postoje različiti modeli preko kojih se proračunava efekat porasta carina što uvek suštinski vodi smanjivanju robne razmene. Sagovornik Sputnjika napominje da je u pitanju lančani proces u kome se ne mogu samo posmatrati Kina i SAD.
Teško da ostatak sveta može da ostane izolovan od toga jer su, kako kaže, u pitanju hiljade transnacionalnih korporacija širom Kine koje ne proizvode samo za Ameriku nego za svetsko tržište. On napominje da je i Evropa na nišanu i ističe da nije uputno projektovati koliki je mogući pad trgovine usled porasta carina, a još manje uticaj na BDP ako se proces bude produbljivao.
„Može da se pretvori u proces koji se stalno širi uvodeći nove pozicije pod carinski kišobran, a to onda zaista vodi neizvesnosti. Nekako se lako otpočne s tim, a teško se izlazi iz toga procesa“, komentariše Kovačević.
Ekonomska logika, kako kaže, govori da za to nema nikakvog osnova i to što SAD i maju neravnotežu u razmeni sa Kinom i Evropom, nije razlog da se pokreće carinski rat.
Kinezi će, ističe sagovornik Sputnjika, sigurno biti konkurentni po brojnim proizvodnim pozicijama prilikom izvoza ne samo na američko tržište, nego i u svetu. Trgovina je multilateralnog karaktera, a kada su se SAD našle pogođene neravnotežom u razmeni sa Kinom i EU one bi da ta pravila ne važe.
„SAD bi da zaštite sopstveno tržište tako što će posegnuti za glavnim argumentom da su još najveća ekonomska sila na svetu, da imaju ogromno tržište i da sebi praktično mogu da dopuste taj luksuz“, kaže Kovačević.
Sastanak u Buenos Ajresu je zapravo potvrdio da sve veći jaz u trgovinskom konfliktu SAD i ostatka sveta samo ukazuje na grčevitu borbu Amerike da spreči neizbežno — nadolazeći novi svetski ekonomski poredak u kome će Kina voditi glavnu reč.
