Nepunih mesec dana po postavljenom kamenu-temeljcu, u Rači će 20. jula početi gradnja Pogona za otkup i plasman meda koji je zajednička investicija Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) i Opštine Rača, vredna oko milion evra.
Prema rečima predsednika SPOS-a, dr Rodoljuba Živadinovića, rok za završetak radova je 150 dana i on očekuje da Pogon površine hiljadu i po kvadrata, koji će godišnje moći da skladišti najmanje 3.000 tona meda, bude izgrađen do Nove godine.
„Nakon toga, u narednoj godini sledi opremanje Pogona, uvođenje svih standarda, dobijanje potrebnih dozvola za rad… Očekujemo da on krene sa radom u ovo vreme naredne godine“, kaže Živadinović za Sputnjik.
On je objasnio da bi u početku Pogon prvenstveno izvozio med i 95 odsto ukupne obrade će ići u izvoz. Med će se u početku otkupljivati na klasičan način — med za novac, a ideja je da se to kasnije radi na drugačiji način, da pčelari daju u pogon med na čuvanje i da čekaju povoljniju cenu za prodaju. Živadinović očekuje da već za tri godine ovaj način otkupa, odnosno plasmana, bude dominantan, što bi pčelarima omogućilo da ostvare maksimalnu cenu u odnosu na trenutnu na tržištu.
Pčelari koje okuplja SPOS, a takvih je, prema rečima sagovornika Sputnjika, više od 9.500, što je polovina ukupnog broja, očigledno su, kao i svi dobri đaci, učili na tuđim greškama. Nisu dozvolili, kao malinari, da im drugi kroji sudbinu, već su je uzeli u svoje ruke. Sopstvenim sredstvima, prikupljenim od članarine, grade Pogon za otkup i plasman meda. Kao pravi investitori, raspisali su konkurs na kojem su se 32 lokalne samouprave nadmetale u ponudi boljih uslova, na kome je pobedila Rača.
Pogon će, kako je objasnio Živadinović, svim članovima SPOS-a omogućiti da prvi put bez posrednika, na transparentan način plasiraju svoj med u inostranstvo.
Na pitanje da li to znači da nisu bili zadovoljni dosadašnjom saradnjom sa sedam registrovanih izvoznika meda, predsednik Saveza kaže da ne bi pribegli tako velikoj investiciji od preko milion evra da su bili zadovoljni.
On navodi da su svim izvoznicima 2013. godine nudili da počnu zajedno da rade, da izvoznici popune svoje kapacitete, a da pčelari dobiju više za svoj rad, ali da to oni nisu prihvatili.
„Kad smo napravili sopstvenu teglu za med, raspisali smo dva uzastopna tendera za pakovanje meda i davali smo im besplatne tegle, etikete, banderole i poklopce, i plus 20 evrocenti za pakovanje meda, kao i 9.000 evra za analize meda, što bi ih učinilo konkurentnijim na tržištu, ali se niko od njih nije javio. To je nama dokazalo da oni jednostavno ne žele saradnju sa onima od kojih žive, te da se neće odreći ni najmanjeg dela svoje zarade zarad većih prihoda u budućnosti za obe strane“, objašnjava Živadinović. Tada su, kaže, doneli konačnu odluku, da po svaku cenu moraju da naprave sopstveni Pogon za med, i bez posrednika ga plasiraju na tržište. To će, dodaje on, obezbediti maksimalnu moguću cenu za skoro 10.000 pčelara, članova SPOS-a.
Živadinović ističe da su veliki broj drugih problema prevazišli, što sopstvenim snagama, što u saradnji sa državom koja sve više pomaže i izdvaja nekoliko miliona evra godišnje za subvencije u pčelarstvu.
Da je država Srbija prepoznala značaj pčelarstva ukazuje i savetnica u Privrednoj komori Srbije Mirjana Miščević, koja je osnivač grupacije za pčelarstvo. Od 2003. godine, od kada ta grupacija postoji, dogodile su se, kaže, krupne promene. Tada nije bilo nikakve pomoći države, sada ona plaća 720 dinara po košnici, a mladi proizvođači meda imaju posebne pogodnosti. Ako žele da kupe centrifugu, prikolicu, nešto od opreme, 75 odsto troškova im se vraća, objasnila je ona za Sputnjik.
O sve boljim rezultatima govore i podaci da je u prvih pet meseci izvoz meda iz Srbije povećan šest odsto u odnosu na isti period prošle godine, pa su tako iz Srbije u svet otišle 852 tone meda vrednih četiri miliona dolara. Prošla godina je sa skoro 10 miliona dolara izvoza bila sedam odsto bolja od 2016, iako su je obeležili nepovoljni vremenski uslovi i kiša u periodu cvetanja bagrema, navela je Miščevićeva. Ona očekuje da i ova godina bude bolja od prethodne, iako je podbacila paša suncokreta.
Uz konstataciju da raste broj proizvođača meda, posebno je ukazala na činjenicu da je to ranije više bio hobi za penzionere, a da je danas u njemu sve više žena i mladog sveta. Broj košnica i izvoz konstanto rastu i sedam izvoznih objekata na tržište EU plasira 99 odsto ukupnog izvoza, kaže Miščevićeva. A moglo bi i više, jer zemlje EU 40 odsto potreba za medom zadovoljavaju uvozom, i to uglavnom iz Kine, koja je i najveći prodavac meda na svetu.
Interesantno je da med koji u EU uvezu upravo iz Srbije mešaju sa kineskim da bi mu podigli kvalitet, jer srpski med je, kako objašnjava Miščevićeva, izuzetnog kvaliteta, odmah posle najkvalitetnijeg na svetu — novozelandskog. Tome možemo da zahvalimo činjenici da je Srbija zemlja koja ima najraznovrsniju floru u celoj Evropi, sa puno biljnih vrsta kojih nema u drugim zemljama.
Živadinović, međutim, kao i Miščevićeva, ukazuje na problem trovanja pčela nesavesnom upotrebom pesticida u poljoprivredi. I ovog proleća je, posebno tretiranjem suncokreta, stradalo nekoliko hiljada pčela. Predsednik SPOS-a ukazuje i na problem krađe pčela, ali i na nepostojanje mogućnosti osiguranje pčela.
„Ostalo nam je da se reguliše domaće tržište meda jer još ima neprihvatljivo visokog nivoa falsifikata meda na tržištu Srbije, ali i u tome će nam Pogon značajno pomoći, jer ćemo ponuditi pravi med po realnim cenama za potrošače. U nekim trgovinama samo marže na med dostižu 100 odsto, što značajno odbija potrošače meda od ove zdrave navike“, ukazuje Živadinović za Sputnjik.
On dodaje da advokatska kancelarija koju je SPOS angažovao pre nekoliko godina radi za sve njihove članove i pruža im besplatnu pravnu zaštitu i pravne savete.
Da li je, prema podacima Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, Srbija sa 1,1 milion košnica prva u svetu po njihovom broju po stanovniku, ili ih ima 850.000 koliko ih je prebrojao Republički zavod za statistiku, manje je bitno. Činjenica je da je, po zvaničnoj računici, broj košnica u poslednjih šest godina veći 43 odsto i da je pčelarstvo prepoznato kao izvozna šansa Srbije i posao od koga može pristojno da se živi.
