Politikolog Aleksandar Asafov ističe da je, imajući u vidu prethodno pripremljene stavove obe strane, bilo jasno da neće biti nekakvih očiglednih ili upadljivih konfrontacija. Teme i problemi koje su dvojica predsednika pomenula i pristup njima, smatra ruski ekspert, čine „novu reč“ u međunarodnom političkom procesu, koji kao takav očigledno niko nije očekivao. Većina je, naime, očekivala da će biti dobronamerne diskusije, ali bez iznošenja konkretnih stavova, obrazlaže on.
„Teme koje su pomenuli predsednici su pitanja koja brinu praktično čitavu svetsku javnost. Na ovaj način su predsednik Putin i Tramp dotakli sve one goruće tačke na svetu, gde na ovaj ili onaj način obe države učestvuju ili su zainteresovane da budu deo njih“, primećuje Asafov, za kog su posebno su upečatljivi a donekle i neočekivani bili konferencija za medije dvojice predsednika i pitanja novinara.
Asafov navodi primer ukrajinskog problema, ističući da je Putin pomenuo da je lično apelovao na predsednika Trampa da snažnije utiče na Kijev, povodom realizacije Minskih sporazuma. Kao odgovor je Putin obavestio Trampa da će Rusija razmatrati tranzit gasa preko Ukrajine i produžetak tranzitnog ugovora, ako u Stokholmskom arbitražnom sudu budu ukinute pretenzije „Gaspromu“ od strane „Naftogasa“.
„To je takođe novost, ranije se nije o ovoj temi govorilo, predsednik Putin je ranije pominjao samo da bi tranzit mogao biti razmotren ako bude bio komercijalno isplativ“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Kad je reč o „Severnom toku 2“, Asafov navodi da je Tramp konstatovao da će obe države nastaviti trend međusobne konkurencije i dodao da smatra da ovaj gasovod nije najbolje rešenje za Nemačku, ali da to nije stvar SAD. „To jest, možemo pretpostaviti da je Tramp odlučio da ne napada ’Severni tok 2‘, što je ranije vrlo rado činio“, naglašava ruski ekspert.
Što se tiče drugih aspekata, kako kaže Asafov, imajući u vidu da se radi o dijalogu predsednika dve najjače nuklearne države, bilo je reči da je neophodno konstruktivno razmatrati razoružavanje, uključujući nastavak, odnosno produžetak trajanja sporazuma o međusobnoj kontroli proizvodnje i upotrebe raketa malog i srednjeg dometa, kao i da je neophodna saradnja i zajedničko učešće pri rešavanju korejske krize.
Prema mišljenju Asafova, očekivana je i Trampova konstatacija da je potrebno uticati na Iran u vezi sa nuklearnim programom te zemlje, na šta je Putin odgovorio da je Iran država koju Međunarodna agencija za nuklearnu energiju najviše proverava i da kompetentni stručnjaci nisu našli nikakva odstupanja ili narušavanja međunarodnih pravila.
Za Aleksandra Asafova zanimljiv je i momenat na konferenciji za novinare kada je Putin poklonio fudbalsku loptu Trampu. Prethodno je ruski predsednik citirao državnog sekretara Majka Pompea da je sad „lopta na ruskoj strani povodom rešavanja sirijske krize“. Putin je, konstatuje ruski analitičar, poklanjajući loptu, simbol Svetskog prvenstva u fudbalu, čiju su organizaciju oba predsednika pohvalila, Trampu rekao da je sada „lopta povodom Sirije“ prešla u američke ruke.
Po oceni politikologa Maksima Žarova, ton konferencije za novinare posle sastanka govori o tome da je prethodno između Putina i Trampa vođen oštar, ali otvoreni razgovor.
„Verujem da su dve teme bile u centru pažnje. Prva je navodno rusko mešanje u američke izbore, a druga je situacija u Siriji. Ono što se moglo zaključiti jeste da je Putin tokom konferencije pokušavao da pomogne Trampu i da objasni njegovim političkim oponentima, koliko je bespredmetno to za šta ga optužuju“, kaže Žarov, koji smatra da su se dvojica predsednika dogovorili da aktivno rade na deblokiranju rusko-američkih odnosa, kao i da je Tramp shvatio je Putin pokušavao da mu pomogne i da je na to pozitivno reagovao.
Kad je reč o situaciji na jugoistoku Sirije, Žarov veruje da je prethodno iza zatvorenih vrata bio vođen ozbiljan razgovor.
„Tramp je na konferenciji pokušao da predstavi celu priču oko povlačenja Irana sa jugoistoka Sirije, kao da je to jedan od neophodnih uslova za održavanje daljih pregovora i mirovnog procesa u Siriji. Putin se nije složio sa ovim stavom i izneo stav da situacija može biti rešena unutar već postojećih formata. Verujem da ćemo tek posle izjava ministara diplomatije dve države imati dublji uvid o onome o čemu je bilo reči iza zatvorenih vrata“, mišljenja je Žarov.
