„Pozitivni utisci (od sastanka), u ovoj fazi moglo je biti ili gore, ili mnogo gore, ili ovako kako se dogodilo“, rekao je senator.
Prema njegovim rečima, to je maksimum mogućeg i „zaista može da postane dobar početak za uspostavljanje saradnje na sistemskoj redovnoj osnovi“.
Sa njim se slaže i senator Franc Klincevič, koji kaže da susret lidera Rusije i SAD u Helsinkiju može da se smatra početkom prodora u rusko-američkim odnosima, jer je pokazao da ne postoje nepremostive protivrečnosti između naših zemalja.
„Mislim da se razgovori u Helsinkiju ruskog i američkog predsednika mogu smatrati početkom prodora u rusko-američkim odnosima. Prodora ne u smislu da su postignuti neki konkretni dogovori — takva pitanja obično ne rešavaju za tri-četiri sata čak ni najviši zvaničnici država. Samit, na kojem su strane razgovarale o gotovo svim bolnim tačkama u svetu, pokazao je da među našim zemljama, iako nas mnogo toga deli, nema nepremostivih protivrečnosti“, naglasio je Klincevič, prenosi njegova pres-služba.
On smatra da Rusija i Sjedinjene Američke Države mogu da nađu dodirne tačke za čitav niz problema, uključujući i rešavanje situacije u Siriji, na Korejskom poluostrvu, ukrajinskoj krizi, borbi protiv međunarodnog terorizma, sporazumu o eliminaciji raketa srednjeg i kratkog dometa, raspoređivanju oružja u svemiru, sajber-bezbednosti i „Iranskom sporazumu“.
„To je moguće ako Rusiju i SAD ujedinjuje zajednički interes — obezbeđivanje strateške stabilnost u svetu. A ovaj zajednički interes, kao što je samit pokazao, zaista postoji“, naglasio je Klincevič.
Ruski senator smatra da se mora odati priznanje Trampu koji je uspeo da „se oslobodi tereta prošlosti“ i došao na samit u Helsinkiju bez skrivenih namera, sa „jakom željom da shvati našu zemlju i izgradi mostove sa njom“.
Tramp i Putin su se sastali danas u Helsinkiju.