To rešenje oni vide primenom, kako kažu, principa reciprociteta sa pravima Srba na severu "Republike Kosova", stoji, između ostalog, u tom dokumentu.
Oni smatraju da bez rešavanja prava Albanaca u „Preševskoj dolini“ ne može, kako kažu, biti stvarne normalizacije odnosa Beograda i Prištine.
Traže i da ih u briselskom dijalogu zastupa predsednik privremenih kosovskih institucija Hašim Tači, navodi se u deklaraciji koja je podeljena medijima nakon skupštine albanskih odbornika u Bujanovcu.
Oni zapravo traže da rukovodstvo privremenih kosovskih institucija, Tači, čiji legitimitet u dijalogu osporava kosovska opozicija, i Ramuš Haradinaj, budu zastupnici njihovih interesa u Briselu, koji bi im, kako smatraju, obezbedili isto „ono što Srbija traži za srpsku manjinu na Kosovu i Metohiji“.
Albanci juga centralne Srbije tvrde da su manjina koja je u Srbiji najviše diskriminisana i da su navodno „žrtva“ neslaganja Beograda i Prištine.
Sudeći prema ranijim izjavama albanskih odbornika, zahtev da im se obezbede podjednaka prava koja imaju Srbi na severu Kosova, Albanci takozvane „Preševske doline“ očekuju da budu uključeni na visoke pozicije u Vladi Srbije.
Tako je na današnjoj skupštinu usvojen i zaključak kojim oni traže „punu realizaciju kolektivnih prava Albanaca u skladu sa, kako navode, najvišim standardima predviđenim međunarodnim dokumentima UN, EU i Saveta Evrope i „dobrom praksom Olandskih ostrva, Južnog Tirola i Kosova“.
Takođe traže i suštinsko povećanje kontinuiranog monitoringa od međunarodne zajednice radi, kako navode, realne procene položaja Albanaca „Preševske doline“.
Albanci sa juga centralne Srbije nisu tema razgovora u Briselu
Albanci sa juga centralne Srbije nisu tema razgovora u Briselu i njihovo usvajanje „Političke deklaracije“, kojom traže da budu uključeni u dijalog Beograda i Prištine, više je političke prirode zbog predstojećeg izbora za nacionalni Savet Albanaca, izjavio je danas predsednik Koordinacionog tela Vlade Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa Zoran Stanković.
„Međunarodna zajednica je jasno i glasno rekla — opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa ni u jednom trenutku nisu tema za razgovor u Briselu i to je decidirano i jasno rečeno. Prema tome, ne vidim šta je taj reciprocitet, ko ga traži i zašto ga traži“, rekao je Stanković novinarima.
Stanković kaže da ta deklaracija predstavlja nastavak njihovog donošenja deklaracija i podsetio da je prva doneta 2006, pa 2013. i sada 2018. godine.
„U toj deklaraciji ima stvari koje ćemo analizirati, ali ima mnogo neprihvatljivih stvari koje se zasnivaju na opštoj proceni koja ne sadrži istinu.“
Kako je rekao Stanković, ta deklaracija možda koristi nekome u predizbornim aktivnostima, pošto je izbor za Nacionalni savet Albanaca 4. novembra i s obzirom na neke druge političke poene.
„Ali nije naše da se o tome izjašnjavamo, s obzirom na ulogu Koordinacionog tela“, kazao je Stanković.
Tanjug
