Dačić je na konferenciji: „Srbi i Albanci: Kojim putem dalje?“, koja se održava u Beogradu u organizaciji novinskih agencija Tanjug i ATA, ocenio i da je za zemlje regiona najbolje da same rešavaju probleme, dodavši da ne misli lepo o uticajima sa strane.
Prema rečima ministra, pregovarački proces nema alternativu, ali rezultati dijaloga u Briselu nisu zadovoljavajući. „Ne možemo dozvoliti da nas neko ponižava i ruši. Nakon pet godina dijalog se nalazi pred starim izazovima: kako ispuniti dogovoreno. Politika nekih predstavnika albanske zajednice na KiM deluje poprilično rezistentno. Odsustvo iskrene želje za postizanje kompromisa relativizuje napore naše strane, a breme odgovornosti deliće i međunarodna zajednica — nekad činjenjem, nekad nečinjenjem“, upozorio je Dačić.
Poslanik Evropskog parlamenta Eduard Kukan, učestvujući na panelu „Koliko se poznajemo? Šta nas spaja, a šta razdvaja“, rekao je da u Briselu odnose Srbije i Albanije posmatraju u regionalnom kontekstu, te da nema sumnje da su Srbi i Albanci važni akteri na koje se gleda
kao na deo integracionog procesa proširenja EU.
Znamo da je ovaj proces neophodno nastaviti, dodao je Kukan, uz konstataciju da dobri odnosi dva naroda pozitivno utiču na čitav region, dok se EU trudi da bude podrška.
U Briselu posmatramo obe zemlje i očekujemo da budu mnogo aktivnije u međusobnim odnosima i saradnji, rekao je evroparlamentarac.
Istoričar Predrag Marković je, međutim, pozvao Brisel da izbegne fraze o međusobnoj saradnji i miru. „Nismo na izboru za Mis univerzuma“, primetio je Marković, uz opasku da je Priština možda i u pravu što joj nije važan Briselski sporazum, jer je EU izgubila deo kredibiliteta time što građanima Kosmeta nije dala bezvizni režim.
Slažem se s Vama kad je reč o bezviznom režimu za Kosovo, ali ne i da su evropske integracije izbor za mis. „Postoje čvrsta pravila i svi koji žele da postanu član kluba, moraju da ispune uslove“, podsetio je Kukan i dodao da sumnja da će zemlje regiona sve same odraditi samo ako im se dâ evropska perspektiva.
„Dugo radim sa Balkanom. Mnogo puta smo dobijali zahteve od vaših političara: dođite da pomognete da izađemo iz ove situacije“, naveo je on.
Kad je reč o odnosima Srba i Albanaca, Predrag Marković je ocenio da „treba da razmenimo naočare“ kako bismo videli traume onog drugog, ali i istakao da bi to bilo mnogo lakše kad bi i Srbija i Albanija imale evropsku perspektivu. Dodao je i da dva naroda treba bolje da se upoznaju i da prevaziđu stereotipe.
Istoričar Rigels Halili iz Centra za istočnoevropske studije Univerziteta u Varšavi smatra da dve strane imaju dve zajedničke tačke: viktimizaciju i demonizaciju drugog. Istovremeno, po mišljenju Halilija, Kosovo sve više postaje problem samo Srbije, a ne i Albanije.
Sličan stav izneo je i Piro Maša sa Instituta za dijalog i komunikaciju u Tirani, koji je rekao da odnos Beograda i Tirane ne može da zameni odnos Beograda i Prištine, iako je, kako dodaje, razumna potreba Srba i Albanaca da otvore razgovore o odnosima dveju zemalja. Prema mišljenju Dušana Janjića iz Foruma za etničke odnose, kad su u pitanju Albanci i Srbi, agenda treba da bude jačanje i koordinacija saradnje i tu treba učiti od Višegradske grupe. Takođe, smatra on, treba se rukovoditi potrebama živih ljudi, pa će se lakše rešiti i pitanje teritorija.
Ministar Dačić je uneo dozu humora u ozbiljnu temu konferencije, našalivši se na račun situacije na londonskom samitu Zapadnog Balkana. Kako je rekao, gde god se okupe svi iz tog regiona, ne može da prođe bez „kuršlusa“, pa tako britanski ministar spoljnih poslova Boris Džonson nije ni došao na skup, jer je podneo ostavku.
„Da odemo i u neke druge zemlje“, dodao je Dačić i obratio se Kukanu: Ja sam već rekao — ili ćete nas primiti u EU, ili ćete se raspasti“.
