Posle ostavke šefa diplomatije Borisa Džonsona i ministra za „bregzit“ Dejvida Dejvisa, zbog odluke premijerke Tereze Mej da Britaniju ipak ostavi vezanu za EU zajedničkom zonom slobodne trgovine, postavlja se pitanje šta još London čeka na putu izlaska iz EU do marta iduće godine.
Samo što je krajem juna britanska kraljica odobrila zakon o „bregzitu“, Mejova je ovih dana najavila da će ublažiti uslove istupanja Britanije iz Evropske unije. Precizirala je da će predložiti formiranje „zajedničke zone slobodne trgovine“ sa EU i utvrditi spisak industrijskih i agrarnih proizvoda koji će biti izuzeti iz budućih ograničenja.
To je bio okidač za ostavke prvo ministra za „bregzit“ Dejvida Dejvisa, a odmah potom i šefa diplomatije Borisa Džonsona. Oni smatraju de će ostanak u zoni slobodne trgovine globalnim korporacijama obezbediti prednost na britanskom tržištu u odnosu na domaće proizvođače i da će Britanija zbog toga ostati zavisna od Evropske unije.
Da li je izvodljivo da Britanija malo bude u EU, a malo izvan nje i jesu li Džonson i Dejvis prve i poslednje žrtve „bregzita“ ili je to tek početak muka britanske premijerke?
Pitanje realizacije „bregzita“ ostaje otvoreno i ono će i dalje da „lomi“ u Velikoj Britaniji, smatra nekadašnji diplomata Zoran Milivojević.
Ostavke Džonsona i Dejvisa samo su pokazale da u vladajućoj konzervativnoj koaliciji postoji neslaganje u vezi sa napuštanjem EU, odnosno planom prema kojem bi proces pregovora sa EU o izlasku trebalo da se okonča za narednih devet meseci.
„Džonson prigovara Mejovoj dve stvari — dinamiku pregovora, jer je trebalo da se oni već privode kraju, i spremnost da čini ustupke briselskoj administraciji po pitanju trgovinskih olakšica. Mejova se zalaže za ’bregzit‘, ali da trgovinski odnosi praktično ostanu netaknuti, pod izgovorom Irske“, objašnjava Milivojević za Sputnjik.
On podseća da je pitanje granice između Republike Irske i Severne Irske jedno od onih od nacionalnog i političkog značaja za Veliku Britaniju. Mejova je, smatra on, u tom slučaju podlegla pritiscima da ta granica, kao i do sada, ostane potpuno otvorena, u režimu EU.
Sa time se, naravno, ne slažu Džonson i ostali „žestoki ’bregzit‘“ momci. Traže da se odluke referenduma o izlasku iz EU sprovedu do kraja, da Britanija kompletno izađe, bez izuzetaka, što podrazumeva i postojanje graničnog režima koji nemaju veze sa EU, pa i prema Republici Irskoj.
Ne slažu se ni sa olakšicama kada je u pitanju trgovina robom, napominje Milivojević. Mejova je, kako napominje, učinila ustupak Republici Irskoj utoliko što je predložila da za usluge ne važe režimi EU, već samo za trgovinu robom.
„Očigledno da je tamo neka politička trgovina na dnevnom redu, ali treba imati u vidu i da postoje pritisci sa raznih strana prema Vladi Velike Britanije i Terezi Mej da se možda revidiraju odluke referenduma i da se pitanje izlaska Velike Britanija relativizuje u tolikoj meri da ostane samo na nekakvom kvazipolitičkom terenu, a da u ekonomskim sferama nema velikih promena“, ocena je nekadašnjeg diplomate.
Vlada i ceo projekat Tereze Mej su vrlo nestabilni, smatra on i očekuje da Džonson, koji je dosta uticajan u strukturama koje se zalažu za punu realizaciju „bregzita“, pritisne Konzervativnu stranku, okruženje same Tereze Mej i nosioce vlasti u ovom trenutku.
Možemo očekivati neku vrstu nestabilnosti, kaže Milivojević koji smatra da pitanje realizacije „bregzita“ ostaje otvoreno, pogotovo imajući u vidu sve probleme sa kojima je EU sada suočena, ali i drugačije okolnosti s druge strane Atlantika.
„Celo to pitanje ’bregzit‘, cela ta situacija u EU, dobija jednu novu dimenziju pre svega i iznad svega zbog promene transatlantskih odnosa, zbog susreta Trampa i Putina u Helsinkiju, što je potvrda novog multipolarnog svetskog poretka u kojem će glavnu ulogu igrati Amerikanci, Rusi i Kinezi. U celoj toj priči vidi se da politička situacija, ali i uticaj EU i Velike Britanije i njihovi međusobni odnosi praktično vise“, zaključio je sagovornik Sputnjika.
