Ovo je samo još jedna u nizu kritika upućena liderima Evropske unije uoči predstojećeg samita NATO-a koji bi trebalo da bude održan naredne sedmice u Briselu. Naime, Tramp je poslao pisma čitavom nizu lidera zemalja Unije u kojem ih je podsetio na potrebu da se povećaju troškovi koje te zemlje izdvajaju za pitanja odbrane.
Politički analitičar i istoričar Saša Adamović za Sputnjik kaže da su već odavno poznate primedbe koje Tramp upućuje ne samo Merkelovoj, već svim evropskim liderima da treba da troše više novca na odbranu umesto da na taj segment zatvaraju oči i uglavnom se fokusiraju na ulaganja u sopstvene ekonomije.
Evropska unija, pa i sama Nemačka, kako tvrdi, u trgovini imaju veliki suficit u odnosu na SAD, a Tramp ne dovodi u pitanju ideju slobodne trgovine, već zahteva ono što naziva fer trgovinom — on smatra da EU, odnosno Nemačka, želi zapravo da iskoristi američku vojnu moć a da ne plati za to.
„Kao iskusan poslovni čovek koji je sklopio bezbroj poslovnih sporazuma, sigurno ne želi da dozvoli da takva situacija tako i ostane i zato vrši pritisak na EU i Nemačku da se međunarodna trgovina između njih izbalansira i da same SAD mogu od toga da imaju korist“, navodi Adamović.
Sagovornik Sputnjika sukob između Trampa i Merkelove objašnjava i na privatnom nivou, odnosno time da se njih dvoje od samog početka nisu razumeli, to jest nisu uspeli da uspostave privatan dobar odnos koji svakako može da bude koristan u međunarodnoj politici.
Adamović podseća i da je posle Trampove pobede na američkim predsedničkim izborima i odlaskom Baraka Obame, na pleća Angele Merkel pala celokupna odbrana liberalnog svetskog poretka — Tramp je nacionalista, suverenista, dok je Merkelova liberal i globalista i te dve osobe jednostavno govore sa dva potpuno različita stanovišta.
Naglašava i da Tramp ne započinje nikakve trgovinske ratove, za šta ga optužuje zapadna globalistička štampa, već je on zapravo u pravu kada tvrdi da su svi ti trgovinski ratovi za Ameriku odavno izgubljeni, te da pokušava da spase ono što se spasti može.
„Na prethodnim primerima videli smo da je Tramp spreman da napusti transnacionalne organizacije, što je i učinio izlaskom iz Transpacifičkog partnerstva. Istovremeno, jasno je i da su mu daleko draži bilateralni sporazumi sa konkretnim zemljama. Njegov odnos prema EU ne razlikuje se mnogo od odnosa prema NATO-u“, ističe Adamović.
Što se tiče samog NATO-a, sugeriše Adamović, Tramp je i ranije izražavao veliku skepsu prema toj „tromoj i zastareloj“ organizaciji koja čak umnogome „zagađuje međunarodne odnose i na neki način i samom Trampu predstavlja balast upravo u nameri da on sa drugim državama ili drugim velikim silama uspostavi bilateralne sporazume, što je njemu zapravo cilj“.
„On će ustrajati na zaštiti američkih nacionalnih i ekonomskih interesa, ali ono što je potrebno to su velike promene u EU, potrebno je nešto što bismo mogli da nazovemo ’orbanizacijom‘ Unije, ako uopšte EU kao nekakav međunarodni entitet ima želju da opstane i da se u kratkoročnom i srednjoročnom periodu ne raspadne, za šta takođe postoje velike šanse“, zaključuje Adamović.
Sa druge strane, vojni stručnjak Viktor Baranec mišljenja je da ovaj konflikt može trajati godinu ili dve, odnosno sve dok je Tramp na vlasti — u SAD se stvara sve više snaga koje zastupaju interese krupnog kapitala, korporacija, koje počinju da prave zaveru protiv Trampa, jer od kako je on na vlasti, oni beleže kolosalne gubitke.
U Pentagonu odlično shvataju da konfrontacija sa Evropom, posebno sa onim državama koje su ujedno i članice NATO-a, ne ide na ruku SAD i globalnoj strategiji. SAD već „prekrajaju“ vojne snage u Evropi prema svojim potrebama — u vojnom aspektu to treba da bude teritorija odakle bi eventualno mogle da se suprotstave Rusiji.
Kada je reč o širenju američkih ekonomskih interesa u Evropi, ovde vidimo apsolutni kontrast, tvrdi Baranec i dodaje da Tramp, pod izgovorom da štiti interese SAD, a to bi trebalo da radi svaki predsednik, trenutno deluje veoma grubo, dok je Evropa navikla da u Americi vidi partnera koji uz liberalan pristup učestvuje u zajedničkim projektima.
„Međutim, EU je sada odjednom počela na svojoj koži da oseća tu oštrinu Trampove politike i to izaziva nezadovoljstvo. Bez obzira na sve priče i diskusije, interesi krupnog biznisa, kako američkog, tako i evropskog, na kraju će ipak nadglasati i pobediti Trampa i igraće značajniju ulogu nego vojska. Kapital je neumoljiv i mora da raste svakog dana, svakog sata“, zaključuje Baranec.
