Za samu Rusiju sankcije su bile podsticaj za razvoj proizvodnje koju je navikla da kupuje u Evropi, prvenstveno poljoprivrednih proizvoda, ističe zvaničnik UN.
„A kada sam posetio Brisel, generalni sekretar Evropske federacije poljoprivrednih proizvođača mi je rekao da oni ne mogu da kompenzuju gubitke od zatvaranja ruskog tržišta i da nije fer da mala poljoprivredna gazdinstva u Evropi treba da plate političke protivrečnosti između EU i Rusije“, objasnio je Džazairi.
On je istakao da se Rusija prilagodila sankcijama, dok je najveće gubitke pretrpelo evropsko tržište. Ali sada se Evropa suočila sa takozvanim sekundarnim sankcijama, a evropske kompanije sa novim zahtevima da svoj biznis vode u skladu sa američkim zakonom.
„Problemi velikih zemalja koje uvode sankcije jedne protiv drugih su što su oni deo lanca proizvodnje koja je već globalizovana“, rekao je on i dodao da sankcije uvedene Moskvi, između ostalog, utiču i na američke proizvođače.
„Ovaj pristup je zastareo i ne možete da pogodite Rusiju a da ne pogodite same sebe“, precizirao je sagovornik agencije.
Džazairi je takođe izrazio uverenje da je neophodno da se sprovede detaljna istraga o uticaju sankcija ne samo na zemlju kojoj se uvode, već i na sopstveno i svetsko tržište. Prema njegovom mišljenju, takva istraživanja nisu sprovedena prilikom uvođenja sankcija protiv Rusije, koje su nametnute iz političkih razloga.
Odnosi između Rusije i zapadnih zemalja pogoršali su se zbog situacije u Ukrajini i na Krimu. Zapad je Rusiji, optužujući je za mešanje, nametnuo sankcije. Moskva je preduzela recipročne mere, povela politiku zamene uvoza i više puta izjavljivala da je kontraproduktivno da se sa njom razgovara jezikom sankcija.
Pri tome je Rusija više puta naglašavala da nije strana u unutrašnjem ukrajinskom sukobu i predmet Minskih sporazuma o rešavanju situacije u Donbasu.
