Ruski eksperti su saglasni sa tom konstatacijom i smatraju da će gasovod biti izgrađen „bez obzira na sve“.
Prema njihovim rečima, Vašington ima za cilj da blokira izgradnju „Severnog toka 2“ kako bi progurao svoj gas na evropsko tržište.
„Očigledno je da su Nemačka i Rusija odlučne u nameri da realizuju taj projekat, pa Stejt department počinje da manevriše, čas govore da ga treba zaustaviti, čas da ga treba preformirati… Međutim, njihov cilj ostaje isti — na bilo koji način blokirati ’Severni tok 2‘. Pošto ne mogu da prevaziđu otpor Evrope, koja je zainteresovana za taj gasovod, oni počinju da vode još lukaviju politiku“, kaže za Sputnjik nezavisni ekspert Nikolaj Hrenkov.
Ekspert smatra da Evropa neće nasesti na tu „američku igru“, jer ne želi da kupuje skuplji američki gas.
„Činjenica je da Amerikanci mogu, na neki način, da uspore tj. odlože realizaciju tog projekta, čak i pravnim mehanizmima, vršeći pritisak na Evropsku komisiju. Međutim, sada kada su ekonomski odnosi EU i SAD veoma napeti zbog protekcionističke politike koju sprovodi Donald Tramp, Evropljani nisu spremni da ispunjavaju želje Amerikanaca i kupuju njihov tečni prirodni gas, ne računajući Poljsku koja je zbog političkih ambicija spremna da to čini i plaća američki gas dva puta skuplje. Međutim, ostatak Evrope nije spreman da kupuje skuplji gas i zbog toga će gasovod ’Severni tok 2‘ biti realizovan, bez obzira na sve“, smatra Hrenkov.
Nemački list „Velt“ piše da Trampova spoljna politika u energetskom sektoru još nije dala rezultate, podsećajući da je Nemačka podržala izgradnju „Severnog toka 2“, a da su Švedska i Finska dale saglasnost. Štaviše, već se vrše pripreme za postavljanje prvih delova gasovoda po dnu Baltičkog mora.
Nemački list navodi da bi poslednja Trampova šansa mogla da bude nametanje ekonomskih sankcija za pet zapadnih energetskih koncerna koji učestvuju u projektu ruskog „Gasproma“, ali čak ni u tom slučaju nije mu garantovan uspeh za postizanje svog cilja.
Finansijski direktor projekta Pol Korkoran je izjavio da ekonomske sankcije Rusiji mogu da dovedu do još više mogućnosti za finansiranje „Severnog toka 2“. Tako da čak ni sankcije neće Trampu pomoći da spreči izgradnju gasovoda između Rusije i Nemačke. Naprotiv, one će doprineti realizaciji projekta, tim pre pošto je nedavno izbio trgovinski spor sa SAD i naljutio Evropljane, smatra „Velt“.
Ruski eksperti ocenjuju da bi takav pritisak na Evropu mogao da košta Ameriku.
„Tramp je veoma emocionalan čovek koji donosi veoma impulsivne odluke, i to kao u poslednjim vremenima Rimske imperije, a to znači da ide ’na sve ili ništa‘. Stoga se ne može isključiti da će na kraju sankcije biti uvedene. Ali u tom slučaju to može da dobije ’efekat Kanade‘, a trebalo bi se setiti da su on i ceo američki establišment bili ogorčeni time što su Evropa i Kanada odgovorile na sankcije na čelik i aluminijum. Ako oni stvarno budu uvodili sankcije kompanijama koje rade na izgradnji ’Severnog toka 2‘, onda se mogu oprostiti od snova da snabdevaju Evropu svojim tečnim prirodnim gasom. Kako se u toj situaciji može kupovati američki gas?! Oni će dobiti simetričan odgovor, a to je veoma opasna igra. I neverovatna stvar je što oni govore da taj gasovod opasan za Evropu, a da tranzit kroz Ukrajinu nije opasan. To su dvostruki aršini. Ali, uprkos svemu tome, nemoguće je sprečiti izgradnju ’Severnog toka 2‘“, kaže politikolog Andrej Suzdaljcev.
Podsetimo, projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. Novi cevovod trebalo bi da bude izgrađen pored „Severnog toka“.
„Gasprom“ je spreman da očuva tranzit gasa preko Ukrajine posle 2019. godine, ako Kijev dokaže ekonomsku opravdanost ugovora. U tom slučaju, kapacitet bi bio 10-15 milijardi kubnih metara godišnje.
S druge strane, SAD traže od evropskih zemalja da prekinu da učestvuju u projektu „Severni tok 2“ i prete sankcijama za one koji ne to ne učine. U zamenu za ruski gas, SAD promovišu sopstveni tečni prirodni gas sa izgradnjom terminala za regasifikaciju terminala u Evropi.
