Na pitanje kako će ovaj dogovor uticati na potražnju za ruskim gasom i na njegovu cenu u Evropi, Miler je odgovorio: „Pre svega ću reći da sporazum nikako neće uticati na cenu iz prostog razloga što se sporazumom ne utvrđuje cena gasa. Sporazum ne reguliše ni pitanja obima isporuka našeg gasa, niti naš udeo na tržištu Evropske unije. Znate da je sporazum uspešno prošao tržišni test, a dokaz za to je rast potražnje za ruskim gasom ove godine“.
Miler je podsetio da je „Gasprom“ u prvom polugodištu ove godine postigao istorijski rekord u izvozu gasa u udaljene oblasti izvan Rusije od 101,2 milijarde kubnih metara.
„Potražnja za ruskim gasom stabilno raste na evropskom tržištu. Nisu se dogodile nikakve promene prioriteta u ’Gaspromu‘. Naš prioritet je bio i ostaje ispunjavanje naših ugovornih obaveza pred našim evropskim potrošačima u punom obimu i u zadatim rokovima“, naveo je prvi čovek „Gasproma“.
Evropska komisija je 2012. godine započela antimonopolsku istragu protiv „Gasproma“. Krajem 2016. godine „Gasprom“ je Evropskoj komisiji uputio predloge za rešavanje antimonopolskog spora.
Prošle godine Evropska komisija je preliminarno odobrila te predloge i nakon toga je proveravala reakciju tržišta. Zbog niza kritika i primedbi na predloge „Gasproma“, međutim, Evropska komisija i ruski gasni gigant su pokrenuli dijalog za razrešavanje antimonopolskog slučaja.
Evropska komisija je 24. maja okončala antimonopolsku istragu protiv „Gasproma“ bez izricanja kazni. „Gaspromu“ je naložen niz obaveza u vezi s radom u određenim zemljama Centralne i Istočne Evrope, a za narušavanje tih obaveza uvela je kazne u razmeri do 10 odsto od globalne trgovinske razmene „Gasproma“.
„Gasprom“ će morati da ukine barijere za prekograničnu preprodaju gasa u Centralnoj i Istočnoj Evropi.
