„Ne smatram da se ovaj projekat može nazvati završenim. Smatram da su Evropi ostala sredstva da ga obustavi ili preformatira, tako da on odgovara zahtevima energetske nezavisnosti. Ne bih želela da govorim da su sankcije poslednji instrument“, rekla je ona.
Projekat „Severni tok 2“
Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi pedeset pet milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. Novi cevovod trebalo bi da bude izgrađen pored „Severnog toka“.
Dozvolu za izgradnju već su dale Nemačka, Finska i Švedska.
Izvršilac projekta „Nord strim 2AG“ u narednim mesecima takođe čeka dozvole od Danske.
Protiv gasovoda se zalaže nekoliko država, a naročito Ukrajina, koja se plaši gubitaka prihoda od ruskog goriva. Letonija, Litvanija i Poljska zajedno su izrazile svoje neodobravanje zbog izgradnje „Severnog toka 2“. Njihovi lideri su uvereni da je ovo politički projekat. I Sjedinjene Američke Države su nezadovoljne planovima za izgradnju gasovoda, jer imaju ambiciozne namere za izvoz svog gasa u Evropu.
Rusija je više puta pozivala da se gasovod ne posmatra kao instrument uticaja. Prema rečima Vladimira Putina, Moskva ovaj projekat smatra isključivo kao ekonomski.
