Potpuno je jasno da bi pojavljivanje američke firme na tenderima za izgradnju auto-puteva u Srbiji značilo da SAD žele da aktivno uđu na tržište saobraćajne i druge infrastrukture, ali i da pokušaju da pariraju sve većem učešću kineskih firmi koje ovde već rade. I to je potpuno legitimno, ako bi to značilo bolje uslove izgradnje te infrastrukture, kaže za Sputnjik ekonomista Borislav Borović.
On, međutim, dodaje da je primetno da aktivnosti „Behtela“ u nekoj zemlji uvek prati pojačana aktivnost američkog ambasadora.
„To može da implicira nameru novog i bitnijeg upliva SAD kroz američki kapital u Srbiji u svetlu geopolitičkih namera Vašingtona da istisne konkurente sa Istoka“, ocenio je za Sputnjik ovaj analitičar iz Foruma nezavisnih ekonomista.
A konkurenti sa Istoka su se, nema sumnje, već odomaćili ne samo u Srbiji, koja je najvažniji kineski partner među 16 država Centralne i Istočne Evrope, nego i na prostoru Balkana.
Pored „Behtela“, za izgradnju auto-puta Pojate—Preljina, koji treba da spoji Koridore 10 i 11, zainteresovana je i kineska kompanija „Čajna roud end bridž korporejšn“ (CRBC). Ista ona koja je izgradila Pupinov most u Beogradu, koja u Hrvatskoj gradi Pelješki most i koja u Crnoj Gori gradi auto-put Bar—Boljare.
Zato i ne čudi što su Amerikanci, pošto su već u odnosu na Kineze okasnili na Balkanu kada je reč o velikim infrastrukturnim i privrednim projektima, ovoga puta ozbiljno prišli poslu.
O tome govori činjenica da je o projektu izgradnje auto-puta Pojate—Preljina ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović ovih dana razgovarala sa delegacijom poznate američke kompanije „Behtel“, ali u prisustvu ambasadora SAD Kajla Skota. Baš kao i početkom marta. Tada je sa Skotom i delegacijom američko-turskog konzorcijuma „Behtel–Enka“ razgovarala o njihovom mogućem učešću u tri projekta u planu. Pošto je u međuvremenu postalo jasno da su auto-put Niš—Merdare—Priština i Beograd—Sarajevo još na dugom štapu, Pojate—Preljina je ostala izglednija varijanta.
Pogotovo što bi, kako je to sugerisao ambasador SAD, „potencijalno učešće američkog investitora predstavljalo važan korak u unapređenju odnosa između dve zemlje“. Kako god tumačili ovu Skotovu sugestiju, ono što je sigurno je da je „Behtel“ građevinski gigant poznat po svojim odličnim vezama sa Belom kućom.
Tako je nemački „Špigl“ okarakterisao ovu firmu još početkom januara 2005. godine u tekstu naslovljenom „Raj za (američke) investitore“, podsećajući da je svojevremeno dobila posao na izgradnji deonice Split—Dubrovnik na auto-putu kroz Hrvatsku, a da nije učestvovala na javnom nadmetanju. U tekstu je ocenjeno da su veze i politički pritisak to učinili mogućim. Zbog toga što je za izgradnju 147 kilometara auto-puta trebalo da plati 30 odsto više nego da se išlo na javni konkurs, pod pritiskom opozicije i Evropske komisije vlada hrvatske je morala da se odrekne usluga „Behtela“.
Toliko principijelni, međutim, nisu bili u Prištini koja uvek i u svakoj prilici mora da pokaže zahvalnost svom političkom sponzoru u Vašingtonu.
Tako je američko-turski konzorcijum „Behtel–Enka“ 2014. dobilo posao izgradnje auto-puta dugog 60 kilometara, vredan 820 miliona dolara, koji povezuje Kosovo i Metohiju i Makedoniju. I to nakon što je isti konzorcijum završio auto-put koji povezuje KiM i Albaniju, posao vredan milijardu dolara.
Borović podseća da je američka firma dobila te poslove pošto je od vlade u Prištini zahtevano da samo sa njima pregovaraju.
„Zbog ovakvog načina, šef Međunarodne civilne kancelarije u Prištini Piter Fejt u vreme pregovora za izgradnju auto-puta kroz Kosovo ka Albaniji, kritikovao je način na koji je ambasador SAD na Kosovu Kristofer Del neprincipijelno lobirao da „Behtel“ dobije posao izgradnje auto-puta. On je optužio konzorcijum „Behtel—Enka“ da kroz kreiranje informacija vrši pritisak na vladu tzv. Kosova da dobiju posao“, naveo je Borović za Sputnjik.
Da je to, očigledno, mustra po kojoj radi kompanija bliska Beloj kući, ukazao je „Špigl“ ukazujući i na pritiske Amerikanaca na Rumuniju posle čega je „Behtel“ bio nagrađen izgradnjom auto-puta kroz Transilvaniju dugog 415 kilometara, takođe bez učešća u bilo kakvom nadmetanju za posao. Rumunska vlada je, kako napominje nemački list, suspendovala evropski propis o konkurenciji.
Ukazujući na princip rada američkog giganta, osnovanog još 1898. godine, koji ima više od 50 hiljada zaposlenih širom sveta i godišnje prihode od nekoliko desetina milijardi dolara, Borović napominje da je „Behtel“ sklon direktnom pregovaranju umesto učešću na tenderu. Uz to, bez mešanja države u kojoj gradi infrastrukturu, obezbeđuje kredit, u principu kod neke od američkih banaka.
„Obično traže da vrednost projekta bude utvrđena tek po završetku posla, kada državi isporuče račun za izvršene radove“, kaže Borović.
Najavljujući da su za izgradnju Moravskog koridora Pojate—Preljina zainteresovani američki „Behtel“ i kineski CRBC, Mihajlovićeva je napomenula da obe kompanije, zbog vodnih uslova i zaštite od poplava, nisu mogle da daju procenu vrednosti posla, ali da i jedni i drugi smatraju da će on koštati minimum 700 miliona evra. Do 1. avgusta ćemo imati gotov projekat i pustićemo ih da daju predloge za finansiranje, a mi bismo hteli što pre da potpišemo ugovor, dodala je ona.
„Videćemo kako će Vlada Srbije osmisliti model koji bi opredelio budućeg nosioca posla za izgradnju kraka Preljina—Pojate, ali mi se čini da bi bilo prilično rizično davanje toliko velikog prostora utvrđivanju okvirne cene, pa tek po završetku radova i konačne cene projekta, kao što je praksa ’Behtela‘ bila i u Hrvatskoj ili na Kosovu“, mišljenja je sagovornik Sputnjika.
Pogotovo što Beograd, za razliku od Prištine, Amerikancima ne duguje ništa.
