Vojna misija NATO-a je više nego jasna, ističe analitičar Edvar Lukas, a ona se ogleda u obuzdavanju takozvane ruske agresije. Iako Alijansa na svojim istočnim granicama prema Rusiji drži svega nekoliko hiljada vojnika, bez adekvatne protivvazdušne odbrane, poruka Kremlju je nedvosmislena — „mešanjem u svoje bivše kolonije ubijaćete i vojnike najbogatijih zemalja sveta“.
Zahvaljujući Pentagonu i američkom Kongresu, koji je obezbedio novac evropskoj odbrani, SAD su u ovom poslu odigrale ključnu ulogu, smatra Lukas i dodaje da je upravo potez ruskog lidera Vladimira Putina dešavanjima u Ukrajini 2014. godine otvorio oči i ojačao Alijansu.
Međutim, ponašanje Trampa kod Evropljana budi antiameričko raspoloženje, samim tim je i Alijansi sve teže da izdaje zvanična saopštenja – u Nemačkoj 58 odsto stanovništva smatra Rusiju pouzdanim partnerom, dok 43 odsto smatra da je to i Kina, a svega 14 procenata još uvek veruje Amerikancima, ocenjuje list.
Čak i da administracija Trampa učini određenu pozitivnu stvar sa političke tačke gledišta, recimo pružanjem podrške Ukrajini ili protivljenjem izgradnje gasovoda putem kojeg bi se širio uticaj Kremlja na Zapad, Evropa na to gleda sa nepoverenjem.
To sve navodi na misao, dodaje Lukas, da bi „kapriciozni“ Tramp sa velikom verovatnoćom mogao jednim tvitom da pošalje Kremlju signal da Amerika više neće učestvovati u evropskoj odbrani.
„Ukoliko Tramp oseti nepoštovanje Brisela, na Tviteru bi mogla da osvane objava koja bi glasila: Upravo smo napustili poslednji samit slabog i neuspešnog NATO-a. Vreme je isteklo našim evropskim takozvanim saveznicima. Hoćete da vas Amerika brani a da ništa ne plaćate?! Nema šanse! Napuštamo Evropu sa svim njenim problemima. Navikavajte se!“, ironično primećuje Lukas.
