Evropska unija ima ekonomsku ulogu, ali je u vojno-političkom smislu slaba, sa kontradiktornim interesima među državama. Jedno zagovara Nemačka, drugo Španija, ističe sagovornik Sputnjika, analitičar Dragomir Anđelković, potkrepljujući time ocenu da će kompromisa između Beograda i Prištine biti samo ako se o tome dogovore i Vašington i Moskva.
„Da bi se došlo do nekog kompromisa, apsolutno je neophodno da se SAD uključe. Amerika ima presudnu ulogu kada se radi o kosovskim Albancima, ima uticaj na njihovu politiku i ako ona nešto bude zagovarala, to će biti i prihvaćeno. S druge strane, Rusija je ključni saveznik Srbije. Samo u toj geopolitičkoj formuli Moskva—Vašington—Beograd—Priština možda će doći do nekog kompromisa — pretpostavljam fer podele Kosova“, kaže Anđelković.
On kaže da je teško prognozirati kada bi Moskva i Vašington mogli da se direktno uključe, ali ističe i da Beograd, iako je pod velikim pritiskom, neće prihvatiti kapitulaciju.
„Da bismo mi kao Srbija prihvatili Kosovo i realnost da ne kontrolišemo veliki deo Kosova, moramo da dobijemo kompenzaciju, a to je da oni delovi gde su Srbi i dalje većina i gde su naše institucije prisutne budu ponovo integrisani u sastav Srbije. Teško je reći da li će se to desiti, ali mnogo zavisi od rusko-američkih odnosa. U nekoj široj geopolitičkoj konstelaciji, moguće je da se i to dogodi, ali samo po sebi neće“, smatra sagovornik Sputnjika.
I pored toga što su Albanci nekooperativni, a Beograd pod velikim pritiskom, spreman je da nastavi dijalog, ali, kako ističe, ne i da kapitulira.
„Verovatno se iza kulisa vode pregovori sa vodećim zapadnim faktorima da se nađe neki model kako bi dijalog mogao da se nastavi. Vučićevo insistiranje na ulozi Rusije pokazuje da Srbija sigurno traži da i Moskva bude u to uključena“, rekao je Anđelković.
Na pitanje da li je moguće da Albanci upadnu na sever Kosometa i zauzmu ga, ovaj analitičar podseća da oni imaju paravojne formacije s kojima mogu da pokušaju prodor na sever. Ukazuje da su to pokušali i 2011. godine i da je bilo i poginulih i povređenih na obe strane. Srbi su se tada samoorganizovali i onda je NATO intervenisao i onemogućio veći albanski pohod.
„Nema sumnje da Albanci i njihove paramilitarne snage mogu da krenu masovno na sever, a ako bi Srbija ušla, to bi mogao da znači sukob sa NATO-om. S druge strane, to bi bio veliki udar na prestiž NATO-a, koji je maskiran u KFOR i garantuje bezbednost, ako dopusti da dođe do nekakve ’Oluje 2‘ i etničkog čišćenja Srba sa severa dok on drži kontrolu nad KiM“, kaže Anđelković.
On rešenje vidi u tome da Srbija revitalizuje sistem civilne zaštite kakav je postojao pre briselskog dijaloga, da pojača samoorganizovanje Srba, kako bi se oni suprotstavili izlaskom na barikade, i na taj način izdržali prvi udar. Anđelković se, ipak, nada da do toga neće doći, ali upozorava da treba da budemo svesni da Priština razmatra i takve ideje.
