Ambasador SAD je u intervjuu za „Brajtbart njuz“, aludirajući na izbore na kojima su nagli uzlet doživele konzervativne stranke u Nemačkoj, Italiji, Mađarskoj i Austriji, izjavio da želi da „ojača evropske konzervativce koji se bude iz tihe većine“.
Dok su pojedini nemački političari ocenili da se Grenel ovakvim izjavama meša u unutrašnju politiku te zemlje, iz Stejt departmenta su poručili da američke diplomate imaju pravo da iznose svoje mišljenje.
Istoričar i politički analitičar Saša Adamović za Sputnjik kaže da bi Srbi, da su zlurad narod kao što nisu, verovatno umeli da uživaju u izjavama novog američkog ambasadora u Nemačkoj i njegovim eksplicitnim stavovima na temu Evropske unije i onoga što se u njoj dešava.
„I mi od dvehiljadite godine, od ambasadora Montgomerija, pa sve do danas kada je u Srbiji ambasador Kajl Skot, imamo dugu istoriju takozvanog mešanja američkih ambasadora u unutrašnje poslove jedne suverene države. Naravno da se ta vrsta mešanja predstavlja kao nešto normalno i uobičajeno, iako ona izlazi iz svih diplomatskih konvencija. Sa druge strane, novi američki ambasador Grenel zapravo je konačno jedan diplomata koji pripada izvornom Trampovom pokretu, za razliku od nekih drugih iz Stejt departmenta koji čuvaju svoje pozicije još iz vremena prethodnih administracija. Njegove izjave su apsolutno u skladu sa onim što zastupa američki predsednik Tramp, koji je na izborima u SAD i pobedio kao antiestablišmentski kandidat“, ocenjuje Adamović.
Kako kaže, zato i nije ništa neobično da Trampov predstavnik u Nemačkoj ima simpatije za slične evropske pokrete koji su, kako se pokazalo, u Evropi u velikom usponu.
„Sa jedne strane imamo primer Alternative za Nemačku, koja je po svim istraživanjima javnog mnjenja druga po snazi politička opcija u toj zemlji, zatim snažne konzervativne stranke na vlasti u Mađarskoj i Poljskoj, kao i čvrstu konzervativnu koaliciju u Austriji, koju predvodi Sebastijan Kurc sa vicekancelarom Hans-Kristijanom Štraheom. Sada je i u Italiji nedavno uspostavljena antiestablišment koalicija. Sve ovo govori da je Evropska unija u nekoj vrsti previranja, a da se vladajući evropski establišment nalazi u velikim problemima“, napominje Adamović.
Prema njegovim rečima, neverovatno je da se evropski liberalni establišment svaki put iznova čudi tome što Donald Tramp i njegova administracija žele da ispune predizborna obećanja.
„Trampova politika je od prvog trenutka bila potpuno jasna, a njegov takozvani trgovinski rat protiv EU zapravo nije nikakav trgovinski rat već pokušaj da se uravnoteži ekonomska saradnja između evropskih država i SAD. Izjave ambasadora Grenela, ali i cela politika Trampa prema Uniji zapravo je udar na ovakvu EU i ono što je ona dosad predstavljala. To je Evropska unija koja je već dugo u ozbiljnoj ekonomskoj krizi i koja se nalazi pred hiljadu gotovo nerešivih problema, a kako stvari stoje i bez nade da će do tih rešenja doći. Zato i nije neka velika šteta što je takva EU u ovom trenutku dovedena u pitanje“, kategoričan je naš sagovornik.
Evropska unija se, dodaje Adamović, nalazi na raskršću, i prosto je neverovatno da vladajuća elita više ne zna kojim putem da krene.
„EU ovakva kakva je zapravo više ne funkcioniše. Zato nije ni čudo što je proteklih godina došlo do rasta takozvanih konzervativnih, desnih ili populističkih pokreta koji imaju nameru da vode politiku takozvane ’neliberalne demokratije‘ u smislu kako ju je definisao premijer Mađarske Viktor Orban. Oni upravo takvom politikom žele da se suprotstave briselskoj politici ’liberalne nedemokratije‘ u kojoj je odjednom narod, koji je temelj i osnova svakog demokratskog poretka, postao sumnjiv jer više ne radi onako kako se očekuje i više nema poverenja u briselsku evrokratiju čija se politika na mnogim poljima, od ekonomije, preko migrantske politike, do terorističkih napada, pokazala kao potpuno pogrešna“, primećuje Adamović.
Sa druge strane, ukazuje naš sagovornik, zahvaljujući Trampovoj politici, ali i politici Ruske Federacije, mnoge evropske države sada imaju šansu da sačuvaju EU u nekom novom formatu i postave je na sasvim druge osnove.
„Te osnove bi zapravo značile jednu novu Evropu, Evropu nacija, a ne Evropu imigracija, ekonomske krize, demografskih gubitaka i svega onoga što je tokom godina Evropu pretvorilo u jednog političkog patuljka sa sve manjim uticajem u svetu“, zaključuje Adamović za Sputnjik.
