Sve je to postalo moguće zahvaljujući politici administracije američkog predsednika Donalda Trampa, koja se prema svojim saveznicima odnosi kao prema strateškim i ekonomskim konkurentima, navodi list.
Pre samo nekoliko meseci ruski predsednik nije mogao da predvidi mogućnost da prevlada napetost s EU, koja je besna zbog problema koje je stvorio Donald Tramp, pišu novinari „Njujork tajmsa“ Stiven Erlanger i Nil Makfarkuhar.
Prema njihovom mišljenju, Putin je donedavno važio za izroda u Evropi, nakon „vojnih intervencija u Ukrajini, na Krimu i u Siriji, mešanja u evropske izbore, lošeg uticaja na političku klimu lažnim vestima i trovanja bivšeg ruskog špijuna i njegove kćerke u Britaniji“.
Putin sada ponovo stiče podršku, pozicionirajući se kao „pouzdan prijatelj i trgovinski partner Evrope“, dok se Trampova administracija prema svojim najbližim saveznicima odnosi kao prema strateškim i ekonomskim suparnicima.
„Populističke, rusofilske partije“ došle su na vlast u Grčkoj, Mađarskoj, Italiji i Austriji. Prema rečima bivšeg austrijskog diplomate Štefana Lenea, simpatije Austrije prema Rusiji zasnovane su na dugoj istoriji neutralnosti, ekonomskim interesima, pragmatizmu i „elementu antiamerikanizma“.
Putin definitivno želi da okonča izolaciju Rusije. Prema rečima direktora moskovskog „Karnegi centra“ Dmitrija Trenina, Putin teži da sačuva jedinstvo Rusije i da je ponovo učini velikom državom, što zahteva ekonomski uspeh, a za to su mu potrebne evropske investicije, energetsko tržište i tehnologija.
Zbližavanju s Rusijom, kako pišu autori, ne teže samo evropski populisti. Prošle sedmice predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker pozvao je da se okonča „demonizacija Rusije“.
Krajem maja nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Francuske Emanuel Makron posetili su Rusiju da bi razgovarali s Putinom o očuvanju iranskog nuklearnog programa. Makron se na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu žalio na štetu nanetu svetskoj trgovini aludirajući na Trampa.
Merkelova takođe smatra da Nemačka trpi štetu od američkog predsednika. Tramp preti jednostranim porezima na izvoz automobila, koji su za Berlin neprihvatljivi. Tramp nije isključio ni mogućnost uvođenja poreza protiv kompanija koje učestvuju u izgradnji „Severnog toka 2“. Istovremeno, Merkelova i Makron su ukazali na „rane“ koje otežavaju odnose s Moskvom, među kojima su ratovi u Ukrajini i Siriji.
Moskva je svesna činjenice da joj je Tramp stvorio neočekivane mogućnosti. „Pažljivo pratim kako se razvija situacija i ako bude bilo političke volje… EU bi mogla da donese neophodnu odluku o promeni svoje politike“, izjavio je stalni predstavnik Rusije pri EU Vladimir Čižov.
