Francuski lideri neretko pribegavaju ovoj vrsti „meke moći“, dok su Italijani i inače poznati po svom rusofilskom raspoloženju, navodi autorka lista „Atlantik“ Rejčel Donadio.
„Da li je to Evropa opčinjena Dostojevskim? Ili Puškinom?“, pita se Rejčel Donadio u članku za „Atlantik“.
Tokom konferencije za novinare s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom na nedavno održanom Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu predsednik Francuske Emanuel Makron je citirao reči iz poznatog „Puškinovog govora“ Dostojevskog, posvećenog „ruskom univerzalizmu“. Svega nekoliko dana kasnije, tokom prvog obraćanja senatu novi premijer Italije Đuzepe Konte pozvao se na isti ovaj govor velikog ruskog pisca.
Dostojevski je svoj čuveni govor održao 1880. godine prilikom otkrivanja spomenika Aleksandru Puškinu. Dostojevski je na svoj način interpretirao Puškinov roman u stihovima „Evgenije Onjegin“, prepoznavši u glavnoj junakinji Tatjani „apoteozu ruske žene“ i pokušavši da okarakteriše „rusku dušu“, navodi Rejčel Donadio.
Pisac je zaključio svoj govor pogledima na odnose Rusije i Evrope koji su tada iznenadili i poklonike Zapada i slovenofile – „dve ruske škole misli, čije ideje i danas odjekuju“.
„O, narodi Evrope i ne znaju koliko su nam dragi! I, kasnije, ja verujem u to, budući ruski ljudi shvatiće svi do jednoga, da biti pravi Rus upravo znači: težiti konačnom pomirenju evropskih protivrečnosti, pronaći izlaz za evropski bol u svojoj ruskoj duši, sveljudskoj i sveujedinjujućoj, s bratskom ljubavlju primiti u nju svu našu braću i možda, najzad, izreći konačnu reč o velikoj, zajedničkoj harmoniji, potpunoj bratskoj slozi svih plemena po Hristovom jevanđeljskom zakonu“, citira autorka Dostojevskog.
Upravo je na ovaj odlomak podsetio Emanuel Makron u svom govoru na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, kao na moguću osnovu za razumevanje Rusije i Francuske.
„Našim narodima predstoji da prevladaju sve evropske protivrečnosti, ali mi znamo sada, već smo to saznali iz prošlosti, a znaćemo i sutra, kako da pronađemo zajedničko tlo za pomirenje“, izjavio je francuski lider.
Makron nije prvi predsednik Francuske koji je, citirajući jednog od najvećih ruskih pisaca, koristio kulturu i „meku moć“ da bi pojačao političke i ekonomske veze s Moskvom.
Prema mišljenju Rejčel Donadio, Makron je jedan od najobrazovanijih političara na savremenoj međunarodnoj sceni.
Istina, to mu ne ide uvek naruku. Francuskog predsednika su kritikovali što nije mogao da uz pomoć svog prefinjenog govora ubedi Donalda Trampa da ne istupi iz iranskog nuklearnog programa i da ne uvodi carine na evropske proizvode.
Pozivajući se na Dostojevskog, Đuzepe Konte je kao glavnu temu svog nastupa odabrao odnose elite i naroda. Uostalom, kako naglašava autorka teksta, u govoru ruskog pisca ta tema nipošto ne zauzima glavno mesto, ukoliko ga uopšte i razmatra.
Novi italijanski lider je izdeklamovao: „Optužuju nas da smo populisti, da idemo protiv sistema. Te jezičke formulacije svako koristi onako kako mu odgovara. Ako je populizam kada vladajuća klasa sluša potrebe svog naroda — ovde me nadahnjuje govor Dostojevskog o Puškinu o tome da, ako se ide protiv sistema, znači da se teži stvaranju, odnosno stvaranju novog sistema – onda političke snage zaslužuju takve formulacije“.
Konte je malo poznati pravnik, koga su Pokret pet zvezda i partija „Liga“ postavili na čelo koalicione vlade, prve populističke vlade u jednoj od zemalja-osnivača Evropske unije, dodaje Rejčel Donadio.
Pozivanje na Dostojevskog u njegovom govoru bila je uvođenje u izlaganje stavova novih italijanskih vlasti prema Rusiji: Rim želi da se „otvori“ prema Moskvi i zalaže se za ukidanje sankcija.
Ovaj stav za Italijane nije nov. Italija je uvek bila rusofilska, od stvaranja najveće komunističke partije na Zapadu do prijateljstva bivšeg italijanskog premijera Silvija Berluskonija s Vladimirom Putinom, objašnjava autorka.
Danas mnogi preduzetnici iz severne Italije, koja aktivno podržava partiju „Liga“, posluju s Rusijom.
Lider ove partije Mateo Salvini, koji je postao ministar unutrašnjih poslova Italije, Dostojevskog nije citirao. Bliži su mu mađarski premijer Viktor Orban i liderka francuskog Nacionalnog fronta Marin le Pen. Salvini je, međutim, poklonik Putinovih ideja o očuvanju hrišćanskog Zapada, napominje autorka.
