Nakon dugotrajnih i neuspelih pokušaja dobijanja pristupa tajnim obaveštajnim arhivima, čini se da je došlo do napretka. Istraga bi se tako mogla proširiti i na niz drugih zemalja koje su tada imale ključne uloge u sukobima na području Afrike, a slučaj bi trebalo da rasvetli njihova da sada tajna dokumentacija.
Muhameda Čandea Otmana je generalni sekretar UN Antonio Gutereš ponovno ovlastio da utvrdi da li je uzrok avionske nesreće u blizini Ndole u Zambiji „spoljni napad ili pretnja“.
Najveća tajna u istoriji UN povezana i s Belgijom
Smrt istaknutog švedskog diplomate Hamaršelda, kojem je posthumno dodeljena Nobelova nagrada za mir, jedna je od najvećih tajni u istoriji UN-a. Naime, on je 18. septembra 1961. godine s još 15 ljudi putovao avionom DC-6 u misiji koja je trebalo da pregovorima završi secesiju rudama bogate provincije nezavisnog Konga, Katange.
Švedski diplomata uputio se na razgovor s katanškim vođom Moizom Čombeom. Nesreća se dogodila na vrhuncu Hladnog rata, dok su mnoge zemlje nastojale da ostvare političku i komercijalnu prevlast u bivšoj belgijskoj koloniji Kongu, koja je tada, kao što to i danas čini, kontrolisala ogromne mineralne rezerve.
Misterija smrti generalnog sekretara UN: Nesreća ili ubistvo?
S Čombeovom odmazdom povezuje se i slučaj ubistva Patrisa Lumumbe, prvog legalno izabranog premijera Demokratske Republike Kongo, zakletog Čombeovog neprijatelja.
Ubrzo nakon proglašenja nezavisnosti u vojsci je došlo do pobune i tako je počela kriza u Kongu.
Lumumba je pozvao SAD i UN da pomognu u suzbijanju katanačkih secesionista koje je podržavala Belgija. Oni su ga odbili, pa se obratio Sovjetskom Savezu, što SAD i Belgija nisu baš dobro prihvatile.
Lumumba se borio za nezavisni Kongo i često je bio po zatvorima. Jednom su ga uhapsili, a njegovi sledbenici su zarobili sve Belgijance i zapretili da će nekima od njih odrubiti glave ako se Lumumba ne pusti u roku od 48 sati.
Ubijen je s još dva saradnika 1961. godine u pokrajini Katanga, a na vlasti je proveo ukupno 67 dana. Čovek koji je zapovedao streljačkim vodom kad je ubijen, bio je belgijski plaćenik Džulijan Gat.
Sukobi kolonijalnih vlasti u kojima je do sada stradalo pet milona ljudi
Na početku istrage mnogi su smatrali da je za njegovu smrt kriva greška pilota ili da je reč o sabotaži.
Međutim, tri različite službene istrage nisu uspele da dokažu popularnu teoriju da je mirovnu misiju presreo avion Čombeovih vojnih snaga i srušio ga.
Na „vrućem“ kontinentu u godinama sukoba kolonijalnih sila koje su svom silom želele da zadrže svoj uticaj u zemljama bogatim rudnim bogatstvima, da ne doživi sudbinu Lumumbe, pazio je i Robert Mugabe, čovek koji Zimbabveom vlada još otkako je tu zemlju njegova stranka ZANU-PF s njim na čelu oslobodila britanske kolonijalne vlasti.
Puč u Zimbabveu: Generali su bili prvo u Kini
Na vlasti je od 1980. prvo kao premijer, a zatim i kao predsednik. Mugabeov Zimbabve bio je odani član Pokreta nesvrstanih, s relativno snažnom vojskom, te je uz prilagođeni socijalistički politički sastav to značilo da je nedostupan za scenarije, poput onog koji se desio DR Kongu.
Nije poznato zašto prethodne istrage o smrti generalnog sekretara Hamaršelda nisu uključile i korporacije kao što je belgijski sindikat Minijere, uključen u tadašnja politička zbivanja i koji je pretendovao za pristup mineralnim rezervama regije.
Učestvovanje nezavisnih stručnjaka
U svom najnovijem istraživanju Otman je pokušao da uveri vlade zemalja koje bi mogle da imaju određene informacije o slučaju da imenuju „nezavisnog i visokog zvaničnika koji bi pregledao arhive obaveštajnih, sigurnosnih i odbrambenih službi“. Reč je o Velikoj Britaniji, Kanadi, SAD, Rusiji, Francuskoj, Švedskoj, Južnoj Africi i Belgiji.
Takvog nezavisnog posmatrača, kako stoji u saopštenju UN, dosada su imenovale Belgija, Francuska i Švedska, dok su SAD, Kanada i Nemačka „identifikovale“ takve službenike, a Rusija je potvrdila napredak na tom području.
Što se tiče Južne Afrike i Velike Britanije, u izveštaju se navodi kako postoje još „neki strahovi na koje treba odgovoriti“, piše Njujork tajms.
Lista zemalja mogla bi da se proširi i na Zambiju, Portugal, Angolu i DR Kongo.
Veruje se da bi takvi nezavisni posmatrači mogli da savetuju Otmana da u istragu uključi i međunarodne korporacije koje su za vreme nesreće bile uključene u tu ekstraktivnu industriju.
Otman će pokušati uz pomoć tajnih izveštaja i transkripata američkih i ostalih obaveštajnih službi da sazna šta se dogodilo. O napretku bi trebalo da izvesti tokom sledeća tri meseca, a pre sledeće Generalne skupštine UN.
Njujork tajms
