Nakon što je grčki šef diplomatije Nikos Kocijas objavio da su se on i njegov makedonski kolega Nikola Dimitrov saglasili oko imena bivše jugoslovenske republike, a da je konačan dogovor sada u rukama premijera dveju zemalja, Grci su najavili velike proteste.
Naime, u nekoliko grčkih gradova 6. juna biće organizovane masovne demonstracije u znak protivljenja novom imenu bivše jugoslovenske republike u kojem bi bio sadržan naziv „Makedonija“. Proteste će podržati Pokret za očuvanje severne grčke pokrajine Makedonije.
Na pitanje može li grčki narod da sruši svaki dogovor dveju zemalja, Aleksandar Gajić sa Instituta za evropske studije za Sputnjik kaže da za tako nešto postoje vrlo male šanse.
„Protesti će sigurno biti masovni, ali mislim da ne mogu da utiču na to da grčka vlada promeni stav. Za tako nešto bilo bi potrebno da dođe do duboke političke unutarvladajuće koalicije Sirize. Treba imati na umu da je Siriza od dolaska na vlast izneverila sva svoja predizborna obećanja, od ekonomije, preko političkih odnosa sa EU, do niza zakona koje su doneli, a koji se kose sa uverenjima kako naroda, tako i grčke pravoslavne crkve. Dakle, oni se ni do sada nisu obazirali na javno mnjenje i proteste koji su se tim povodima dešavali, pa ne očekujem da će sada biti drugačije“, ocenjuje Gajić.
On misli da će grčke vlasti pokušati mimo naroda da proguraju rešenje za koje se odluče, uprkos tome što će možda naići na mnogo veći i radikalniji otpor građana.
„U Grčkoj se mogu očekivati ozbiljni politički protesti, ali mislim da vlada, što zbog svog kapitulanstva, što zbog zavisnosti od zapadnih sila i straha da opet ne pokvare sporazum, ovog puta neće smeti da ustukne“, uveren je Gajić.
Kako kaže, grčka opozicija nema kapaciteta da prouzrokuje neku političku krizu i spreči dogovor Atine i Skoplja, koji ne bi bio u skladu sa željom grčkom naroda.
Međutim, dodaje sagovornik Sputnjika, iako se priča o tome da je načelni dogovor postignut, još nije poznato šta on zaista sadrži i koje je to novo ime koje su dogovorili šefovi diplomatija dveju zemalja.
„Nakon što je Zoran Zaev formirao vladu u Skoplju, bilo je očekivano postizanje sporazuma sa grčkom stranom, s obzirom na to da su uloženi veliki napori od strane zapadnih struktura da oni nađu zajednički jezik i da se dođe do nekog prihvatljivog naziva za bivšu jugoslovensku republiku. Verovatno će se naći takvo rešenje koje će u svom nazivu izbegavati eksplicitni naziv ’Makedonija‘ ili će se koristiti pridev ’makedonski‘, kako se grčko javno mnjenje ne bi iritiralo, a protesti donekle pacifikovali“, očekuje Aleksandar Gajić.