Resursi koji se sada fokusiraju na borbu protiv terorizma možda bi trebalo da budu preusmereni, rekao je američki general novinarima posle sastanka sa komandantima evropskih vojski, kao i da je jedan od njegovih glavnih zadataka odvraćanje od takozvane ruske pretnje.
Zato mu je, kako je rekao, potrebno još vojnika, špijunskih aviona i drugih resursa kako bi se zadržala američka vojna superiornost i odvratila Rusija dok Moskva nastavlja modernizaciju svoje vojske.
Struktura NATO snaga, prema Skaparotijevim rečima, zahteva dopunu u svakom domenu, a njihovo jačanje u konkretnim vazdušnim, kopnenim i pomorskim oblastima pomoglo bi komandantu NATO-a da bolje uradi posao odvraćanja Rusije i dovede Severnoatlantsku alijansu u bolju poziciju razumevanja kako Moskva operiše.
Niko od Sputnjikovih sagovornika ne gaji iluzije o američkoj borbi protiv terorizma. Ona je bila samo izgovor za sprovođenje nekih drugih planova, smatra Aleksej Podberjoškin sa Moskovskog državnog univerziteta za međunarodne odnose.
„Recimo, u Siriji, Libiji i drugim zemljama, Amerikanci i njihovi saveznici pod maskom borbe protiv terorizma formirali su i finansirali militantne grupe. Recimo, na Severnom Kavkazu svaki treći militant bio je strani plaćenik. Inače, SAD imaju veoma ambiciozan program za jačanje vojne moći, zato verujem da će za tri godine vojni troškovi SAD iznositi bilion dolara, a troškovi njihovih saveznika blizu 500 milijardi dolara“, smatra Podberjoškin.
Sa druge strane, i američki zvanični prioriteti su se promenili. Nekada, kaže Podberjoškin, to je bila borba protiv terorizma. Danas su prioriteti odvraćanje Rusije, Kine, Irana i Severne Koreje.
I vojni analitičar Aleksandar Žilin smatra da američka borba protiv terorizma ne postoji, a NATO se ne bavi bezbednošću, već ispunjava političke zadatke.
„U tom smislu, terorizam je samo jedan od njihovih instrumenata. Zato se pitam da li se NATO ikada borio protiv terorizma? Tramp je počeo veliku modernizaciju oružanih snaga i ruska pretnja je najbolje obrazloženje za poreske obveznike, tako da Skaparotijeva izjava ne sadrži ništa novo. Nadam se da će NATO smanjiti finansiranje terorističkih struktura, to bi bilo najbolje ’oslobađanje resursa‘, o kojem je govorio Skaparoti“, kaže Žilin.
Sa druge strane, Aleksandar Špunt, direktor moskovskog Instituta za političke analize, misli da je Skaparotijev zahtev za povećanje vojnih resursa kako bi se suzbila „ruska pretnja“ namenjen unutrašnjem političkom tržištu Amerike.
Novousvojeni američki odbrambeni budžet našao se na meti kritika, a republikanci, koji su sve vreme mandata bivšeg predsednika Baraka Obamu optuživali za neumereno trošenje enormnih resursa na ratove širom sveta, sada kada su došli na vlast povećavaju vojne troškove.
„Jačanje vojnog prisustva NATO-a u Evropi liči na agresivan gest usmeren protiv Rusije. Međutim, svima je jasno da NATO tenkovi neće krenuti u juriš na Smolensk. Skaparotijevu izjavu tumačim kao deo političkog pritiska na Poljsku i baltičke zemlje. Jednostavno, prisustvo stranih vojnika u nekoj zemlji je instrument meke moći. Naravno da niko ne sme da otvoreno govori o tome, zato Skaparoti objašnjava: ’Kolege, pobedili smo teroriste, zato imamo višak novca koji ćemo iskoristiti za odbranu Evrope…‘“, objašnjava Špunt.
