Pišući o skandalu „Agrokor“, Drljača kaže da je kombinacija lične pohlepe pojedinaca i nesmotrenosti političara pokrenula lavinu novog populizma, čiji su nosioci vodeće stranke HDZ i SDP.
„Prognoziram da ćemo u roku od 2 do 4 godine gledati pokušaj formiranja prve prave populističke vlade, nešto slično onome što upravo s pažnjom pratimo u Italiji, samo primitivnije i opasnije. I to iz dva razloga — prvo, naši populisti su gori od italijanskih, a hrvatske državne institucije su mnogo slabije od onih s Apeninskog poluostrva. Posledica će biti to da će Hrvatska postati najsiromašnija članica EU, i dugo ostati na začelju, osim ako se ne ’spasemo‘ hitnim prijemom Srbije u porodicu evropskih nacija. Kako napredujemo, u roku od 5 do 10 godina stići će nas i prestići čak i ta Srbija“, cinično zaključuje Drljača.
Analitičar kaže da to što je predsednica Kolinda Grabar Kitarović podržala premijera Andreja Plenkovića predstavlja kontinuitet čudnog hrvatskog državništva. Drljaču je sve podsetilo izjavu Kolinde Grabar-Kitarović kojom je pokušala da opravda kupovinu aviona starih 30 godina:
„I ja bih najradije kupila ’mercedes‘, ali onda ne mogu da priuštim hranu i mnoge druge stvari“.
„Kad sam čuo tu izjavu, upitao sam se zbog čega ste onda kupili ’mercedese‘ stare 30 godina, ako nemamo ni za hranu ni za druge stvari? Po čemu je to, ako nemamo za hranu, bolje kupiti staru kramu s ’nišanom‘ na haubi od, recimo, kupovine novije i skromnije ’škode oktavije‘ koja će, bar, sigurno voziti još deset godina?“, pita se Drljača.
On smatra da je hrvatska predsednica ovom izjavom pokušala da zamuti činjenicu da je Hrvatska pala na nivo „bedne afričke državice koja, naravno, nema za moderne avione pa mudro kupuje leteće krntije“.
„Venecuelizacija je, bojim se, naš put — pad standarda, nemaština, nestašice, hiperinflacija… Odmah nakon sledećih izbora. U mraku Balkana sledićemo Albaniju kao svetli primer. Zašto sam tako siguran? Pa niko ozbiljan se neće više upustiti u pokušaj upravljanja ovom zemljom“, piše Drljača za „Jutarnji list“.
Analizu je kratko završio ovim rečima: „Jao, dakle, nama“.
