Smešten između reke Lima, Uvca i Mileševke, prošaran nepreglednim četinarskim šumama, prelepim pašnjacima, livadama, jezerima i pećinama, Zlatar je godinama bio nepravedno zapostavljen i gotovo izbrisan sa turističke mape Srbije…
Dok se u Zlatibor, koji je samo 45 kilometara udaljen od Zlatara, intenzivno ulagalo, turizam na planini zlata vrednoj deset godina je bio u stagnaciji.
Nekada nosilac razvoja zdravstvenog turizma i opštine Nova Varoš, Specijalna bolnica za lečenje i rehabilitaciju kardiovaskularnih oboljenja „Zlatar“, zbog neizmirenih obaveza ne radi već deset godina, a njenim zatvaranjem bez prihoda je ostalo oko 100 porodica u toj opštini, pa u gradu smeštenom u podnožju planine, uprkos ogromnim turističkim potencijalima, svake godine je sve manje stanovnika.
I pored mnogobrojnih najava i pokušaja oživljavanja, ovaj objekat PIO fonda i dalje propada izložen zubu vremena.
„Zlatar jeste u senci Zlatibora. U Zlatibor se mnogo više ulagalo, znatno je bolja infrastruktura, ima dosta turističkih sadržaja… Za to vreme, na stagnaciju turizma na Zlataru najviše je uticalo zatvaranje rehabilitacionog centra ’Zlatar‘, koji je nekada beležio i do 120.000 noćenja godišnje‘, kaže za Sputnjik direktorka turističke organizacije Zlatar Rosa Jakovljević.
Srećom, od 2013. godine od uzimanja u zakup hotela, Zlatar se ponovo budi i svojom netaknutom i očuvanom prirodom polako se vraća na mesto koje mu i pripada.
„Zlatar u poslednjih nekoliko godina beleži znatan broj povećanja gostiju. U našem kraju svakako je najveća atrakcija specijalni rezervat prirode ’Uvac‘, čuveni uvački meandri i beloglavi sup, mada se sve više gostiju interesuje i za bogato kulturnoistorijsko nasleđe“, objašnjava Jakovljevićeva.
Srpska planina sa najvećim brojem sunčanih dana gostima ima šta da ponudi i leti i zimi… Od osvetljenog skijališta koje se spušta do centra Nove Varoši, do impozantnih pešačkih i biciklističkih staza koje se protežu na gotovo 100 kilometara, tajnih pećina i skrivenih uvala…
Ali ono što Zlatar izdvaja od svih drugih planinskih lepotica Srbije jesu zadivljujući vidikovci od kojih je zlata vredan pogled na Uvačke meandre, jedno od najvećih staništa beloglavog supa na Balkanu.
Prizor nad kanjonom reke Uvac ostavlja bez daha, a ukršteni meandri prošarani čistom, smaragdnozelenom vodom čine ovaj pogled skoro nestvarnim.
Zato i ne čudi što je krstarenje rekom Uvac atrakcija koja privlači sve više stranih gostiju, pa u lepotama uvačkih meandara uživaju Kinezi, Rusi, Izraelci, Poljaci, Mađari, a ova lokacija sve je interesantnija i turistima sa Filipina i iz Singapura.
Kako je spasen beloglavi sup
U moćne meandre vode reke Uvac, duboko su usekle svoje korito i opasale se krečnjačkim stenama.
Spektakularni kanjon, dubine od oko 300 metara, dom je za retku vrstu ptice veoma značajnu za očuvanje ekosistema.
Gospodar neba, beloglavi sup, čiji se raspon krila proteže i do tri metra, bio je skoro pred izumiranjem.
„Posle Drugog svetskog rata ovaj kraj su počeli masovno da opsedaju čopori vukova. Meštani su, da bi zaštitili stada, vukove trovali, a beloglavi sup, koji se hrani uginulim životinjama, postao je žrtva likvidacije vukova, priča vodič Nino Botić, koji svakodnevno krstari Uvcem.
Srećom, lokalno stanovništvo i biolozi uspeli su da sačuvaju orla koji od davnina krasi srpski grb.
Danas u kanjonu Uvca nedaleko od brane postoji hranilište za supove, u kojima im rendžeri redovno donose hranu. U blizini su i kavezi za rehabilitaciju beloglavog supa, pa ih sada neizostavno morate videti kako krstare nebom.
Pored beloglavog supa, iznad zlatarskih šuma lete i još dve vrste orla lešinara, koje su takođe bile pred izumiranjem: crni lešinar i bela kanja.
Rezervat je prirodno stanište i za mnoge druge ptice: orla belorepana, surog orla, orla mišara, orla zmijara, kao za i brojne vrste jastrebova i sova.
U ogromnom prostranstvu reke Uvac i četiri veštačka jezera živi 24 vrsta riba, a zlatarske šume kriju i zečeve, lisice, ali i medvede i vukove. Pored smuka i belouške, na zlatarskim obroncima mogu se sresti i poskok i šarka.
Zato ipak morate biti oprezni dok obilazite ovaj dar prirode koji će vas svojom posebnošću osvojiti zauvek.
