Dvadeset tri kilometra severozapadno od srpske prestonice, na desnoj obali Dunava, nalazi se neobično zdanje koje su meštani simbolično nazvali „kućom bez prozora i krova“. To zdanje, podignuto u Novim Banovcima, prvi je privatni muzej u Srbiji, a nosi ime po svom vlasniku i kolekcionaru Vladimiru Macuri.
Muzej „Macura“ prvenstveno funkcioniše kao institucija zadužena za čuvanje, proučavanje i izlaganje umetničkih i istorijskih predmeta iz zbirke svog osnivača. Otvoren je u maju 2008. godine, a u tlocrtu predstavlja meandar, po uzoru na slike Julija Knifera, jednog od članova grupe Gorgona. Površina muzejskog kompleksa je oko 650 kvadratnih metara, gde se čuvaju dragocena dela zenitizma, jugo-dade, ruskog i poljskog konstruktivizma, srednjovekovne avangarde, beogradskog nadrealizma, visoke moderne, konceptualne umetnosti, bečkog akcionizma, vojvođanske neoavangarde… Umetnička zbirka predstavlja jednu od najvećih privatnih kolekcija neoavangardne umetnosti na ovim prostorima.
Vladimir Macura, idejni tvorac i vlasnik muzeja u kojem do izražaja dolaze različite vrste umetnosti od teatra, konceptualne umetnosti, performansa, do arhitekture, skulpture, mode i alternativnog filma, za emisiju „Orbita kulture“ prisetio se istorijskog puta ova dva izložbena zdanja.
„Sve je krenulo iz Knina, tamo gde sam rođen, u jednom pasivnom, jako siromašnom kraju. Put do Ljubljane, gde upoznajem Ljubišu Ristića, možda je prekretnica u mom životu. On je čovek koji je zaslužan za početak moje slobode. Pojavila se velika ljubav kroz teatar, kroz sakupljačku strast, a onda je taj put trajao, traje i trajaće…“
Macura smatra da sakupljačka strast, kada preraste privatne razmere, ode negde u nepoznatom pravcu. Upravo taj nepoznati pravac je, kako kaže, njemu otvorio neverovatne putokaze.
„Za to je bila neophodna jaka želja i strast. Osetio sam potrebu da tu ljubav podelim sa posetiocima, a kako je kolekcija rasla, pojavila se i želja da se to kruniše institucijom, zgradom. Prioritet je bila lokacija na vodi. Pristalica sam Tarkovskog koji nije snimio film bez vode. I evo nas na Dunavu, reci koja spaja sve te zemlje u kojima sam živeo i umetnost koju sakupljam.“
Kako je vreme odmicalo, a interesovanje publike za ovu kuću umetnosti u srcu prirode raslo, Macura je odlučio da proširi svoj izložbeni prostor, pa je desetak kilometara od Muzeja, uzvodno uz Dunav, u Starim Banovcima, adaptirao stari magacin i pretvorio ga u novu atraktivnu umetničku lokaciju.
U muzejskoj zbirci, pored umetničkih dela, mesto je našla i ozbiljna dokumentarna građa — časopisi, članci i svedočanstava, koji pomažu da bolje sagledamo vreme i okolnosti u kojima su pojedini umetnički pravci nastajali.
U idiličnom vojvođanskom ambijentu, na desetom rođendanu ovog neobičnog mesta na kome je umetnicima dato i pravo na grešku, brojni gosti sumirali su utiske, uz dobro vino i domaću riblju čorbu. Među njima su bili pozorišni reditelj Ljubiša Ristić, glumica Vjera Mujović, pesnik Vladimir Kopicl, spisateljica Mirjana Bobić Mojsilović, konceptualni umetnik Neša Paripović, književnik Božidar Mandić, istoričarka umetnosti Ivana Ćelić i mnogi drugi.
