U poruci o KiM u koju su „Novosti“ imale uvid, srpski državnici se pozivaju da ne daju saglasnost na otuđenje Kosova i Metohije „jer ono što se silom uzme to se i vrati, ono pak što se pokloni nekome to je za svagda izgubljeno, a to Srbi i Srbija ne smeju dozvoliti“.
„Iskreno se nadamo da će se problem, stvoren najpre oružanom pobunom Albanskih separatista, a potom okupacijom Pokrajne, rešiti isključivo mirnim putem na načelima pravde i prava“, navodi se u poruci Sinoda.
„U javnosti se i dalje susreće ideja o podeli KiM između Srbije i samoproglašene ’kosovske države‘. Pritom se, svesno ili nesvesno prenebregava činjenica da podela ne bi bila ništa drugo do priznavanja ’nezavisne države Kosovo‘ i poklanjanje najvećeg dela teritorije Pokrajine. U svetskoj istoriji nema primera da neki narod u miru, dve decenije posle oružanog sukoba, daje svoje za svoje. Podelom bi narod velikog dela KiM automatski bio ostavljen na milost i nemilost režimu tzv. države Kosovo i pogromu sličnom onom iz marta 2004. ili bi, pod pritiskom i tihim terorom bio prisiljen na egzodus“, navodi se u tekstu, koji su vladike nazvale „očinskim apelom“.
U poruci Sabora piše i da se bez saglasnosti Srbije i Saveta bezbednosti UN i bez konsenzusa svih evropskih zemalja (među kojima čak pet članica EU ne priznaje nezavisnost Kosova) situacija na KiM ne može biti nasilno promenjena i "pored svih političkih pritisaka sa kojima se suočavaju kako Srbija tako i pojedine druge zemlje koje ne priznaju „nezavisno Kosovo“.
„Priznavanje nezakonito proglašene nezavisnosti Kosova, što se uporno nastoji nametnuti Srbiji, dugoročno bi ugrozilo opstanak naše Crkve i naroda i doprinelo proglašavanju srpskih svetinja za kosovske ili albanske spomenike kulture. To bi predstavljalo "ubijanje" sećanja srpskog naroda“, upozoravaju u SPC.
U poruci se podseća i da pitanje KiM predstavlja srpsko crkveno, nacionalno i državno pitanje prvog reda.
„Naša Crkva kao duhovna mati našeg naroda u celini i Srbija kao država najvećeg dela srpskog naroda, kojoj teritorija Kim i pripada, nose najveće breme odgovornosti za očuvanje te naše istorijske pokrajne u granicama Srbije i za budućnost srpskog naroda u njoj“.
Crkeveni velikodostojnici u svojoj poruci podsećaju da je KiM sa 1.500 srpskih pravoslavnih hrišćanskih manastira, crkava, zadužbina i spomenika srpske kulture, neotuđivi središnji deo Srbije. Oni tvrde i da KiM, nije pitanje ni nacionalne ideologije ili mitologije, niti pa, šta više, samo teritorije već predstavlja samu srž našeg crkvenog-narodnog bića i postojanja, bez koje se gubimo u procesu opšte globalizacije i sekularizacije.
„Prosperitet Srbije se ne može graditi na dezintegraciji opnoga što predstavlja kamen temeljac njenog integriteta, njene istorije i državnosti. Očuvanje KiM kao integralnog dela Srbije, po svim međunarodnim standardima, a ujedno u skladu sa Ustavom Srbije i Rezolucijom 1244 UN, ne znači konfrontaciju sa svetom već upravo afirmaciju stava da se bez osnovnih prava i sloboda jednog naroda, njegovog identiteta, duhovnosti i kulture, ne može naći stabilno dugoročno rešenje. Nikada kao sada nismo imali veću obavezu da na svakom mestu i u svakoj prilici argumentovano svedočimo da se na KiM ne gradi društvo ljudi jednakih prava i sloboda, nego društvo koje je u svim aspektima protivno osnovnim vrednostima na kojima počivaju demokratska društva“.
Kao najbolji primer kršenja prava našeg naroda i crkve na KiM, Sabor navodi sprečavanje formiranja Zajednice srpskih opština, nepoštovanje odluke Ustavnog suda o zemlji manastira Visoki Dečani, blokada regulisanja pravnog položaja SPC i srpske kulturne baštine…
