Prašina koja se podigla zbog naznake da bi Velika Britanija mogla da traži ukidanje sednica o stanju na Kosovu u SB UN za našeg sagovornika, profesora međunarodnog prava u Kosovskoj Mitrovici Dejana Mirovića, nije zanemarujuća.
On naglašava da je, kao što je u unutrašnjoj politici ustav glavna meta napada takozvanih zapadnih prijatelja, pre svega Velike Britanije, Nemačke, SAD i Francuske, u spoljnoj politici glavna meta Rezolucija 1244.
— I dan-danas se čudim zašto ta rezolucija nije bila u Briselskom sporazumu. Ovaj britanski korak vidim kao provokaciju, kao pokušaj da sledeća tačka dnevnog reda bude ukidanje Rezolucije 1244. Smatram da Srbija uz pomoć svojih saveznika u Savetu bezbednosti, mislim pre svega na Kinu i Rusiju, mora da insistira na reafirmaciji tog najvišeg međunarodnog dokumenta kada se radi o Kosovu.
Hoćemo li imati snage za takvu diplomatsku bitku?
— Normalan pravni korak bi bio, po mom uverenju, da kao što je takozvani Ustavni sud takozvanog Kosova naveo da sve ovo nije u skladu sa takozvanim Ustavom Kosova, isto tako naš Ustavni sud donese odluku da Briselski sporazum nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Kuda bi nas to onda odvelo?
— U međunarodnom pravu postoji supremacija — međunarodno nad unutrašnjim pravom — i uveren sam da je Rezolucija 1244 iznad Briselskog sporazuma. Vidimo da se svi trude da se to završi nepovoljno po Srbiju u UN.
Da li ovaj predlog Londona stvarno može da prođe u SB UN?
— Uveren sam da ne može. Najopasnije bi bilo da Srbija zatraži od Rusije i Kine da one ne ulože veto ili da budu uzdržane. Sledeće godine će se ponovo pojaviti pitanje Uneska, što je vrlo bitno zbog naših manastira i Interpola. Prava opasnost, a to se čak i oseća u duhu stanovnika u Kosovskoj Mitrovici, na severu, dolazi od toga da Srbija poklekne, a ne da to učine stalne članice Saveta bezbednosti koje su prijateljski nastrojene prema nama. Možemo i Španiju tu da ubacimo, kao nekoga ko vrlo uspešno opstruiše napore takozvanog Kosova.
Kakvi su odnosi takozvanih premijera i predsednika Kosova, ako čitamo da Haradinaj kaže da bi Tači trebalo da preuzme dijalog sa Beogradom jer ima „previše slobodnog vremena“?
— Očigledno je da su oni u lošim odnosima, ali je i očigledno da se Albanci masovno iseljavaju. Na poslednjim izborima glasalo ih je negde oko 400.000, a ako to uporedite sa izlaznošću i prethodnim izborima, njih je negde između 800 i 900 hiljada, tako da teorije da ih je dva miliona nisu tačne. Ako su premijer i predsednik u toliko lošim odnosima, mislim da je pravo vreme da se zamrzne konflikt.
Haradinaj je izjavio da mu nije poznato da Tači i Vučić dogovaraju podelu Kosova, ali da je načuo da se tako nešto dešava…
— To je provizorijum države, oni se prepucavaju preko novina. Kao pravnika me najviše zabrinjava pojava tajnih aneksa, tajnih usmenih dogovora u vezi sa Briselskim sporazumom. Setite se kad se takozvana Rosu pojavila na severu Kosova. Naš ministar spoljnih poslova je tada rekao da je to u suprotnosti sa usmenim dogovorom postignutim u Briselu. Bio sam veoma zabrinut. U međunarodnom pravu, i usmeni ugovori su obavezujući. Suviše je malo transparentnosti koja prati briselske dogovore i sa naše i sa njihove strane. Sam čin usvajanja Briselskog sporazuma u Narodnoj skupštini bio je, blago rečeno, protivan unutrašnjem međunarodnom pravu. Ako već pregovaramo, potrebno je malo više upoznavanja naše javnosti sa tim više nego značajnim procesima.
Da li bi Kosovo moglo da uđe u NATO istom brzinom kao i Crna Gora?
— Železnjak i Tači, iako ih, naravno, ne stavljam u isti koš, došli su do sledećeg zaključka — ako se potpiše pravno obavezujući sporazum, onda će Kosovo ući u NATO.
Da li je to pritisak na Srbiju da se i ona pridruži članstvu u toj organizaciji?
— Crna Gora je, očigledno, poligon za primenu nedemokratskih pravila kada se radi o NATO-u. U Srbiji je još manje ljudi nego u Crnoj Gori za pristupanje Alijansi, ali ako su to u Crnoj Gori tako nedemokratski provukli kroz parlament, onda ne znam šta da mislim.
Da li možemo da posmatramo i BiH u tom kontekstu, da NATO pokušava da uvuče ceo region u svoje redove?
— Američki general Skaparoti je rekao da je problem u srpskom narodu — da su Srbi, ma gde bili, vezani za za Rusiju i protiv NATO-a. To je isto govorio i Dostojevski pre 150 godina, i čini mi se da se nije mnogo promenilo. Srpski narod je očigledno vezan za Rusiju, dok za elite nisam siguran. Svaka vlast u Srbiji se susreće sa tim problemom. Narod je protiv onoga što elita pokušava da mu nametne.
Amerikanac Džek Smit je novi glavni tužilac Specijalnog suda za OVK i kaže da mu treba čak godinu dana da prouči sve predmete. Kakvo je to opravdanje?
— Neiskreno. Mogli su da nađu nekoga ko je više upućen, kao recimo američkog provincijskog pravnika iz Bondstila. Bio sam ubeđen da je Haški tribunal najgori primer političkog suda, ali mi se čini da će ovaj sud da ga prevaziđe u besmislenosti. Radi se o odlaganju i čini da se čeka 2019. godina — dvadeset godina od bombardovanja, kada bi se i sud i takozvana kosovska nezavisnost završili, a Srbija bi to trebalo da prizna nekakvim pravno obavezujućim sporazumom.
Da li Srbija treba da nastavi da ide ka EU i po cenu Kosova?
— Mislim da je narod, a to sva istraživanja govore, dao odgovor na to pitanje. Niko, osim manjine, ne želi da se odrekne KiM, jer je ono i u državnom i u pravnom smislu osnov Srbije. Ako se odreknemo Kosova, što se ne bismo odrekli recimo Raške, koja je na granici sa Kosmetom. Ta logika mi deluje ovako: „Hajde da žrtvujemo 110.000 Srba na KiM, sve naše manastire, da bismo mi imali bolji ručak“. To nas nigde neće odvesti, i na kraju će se završiti krahom.
Kako reaguju mladi na univerzitetu na kom predajete?
— Mladi su zreli pre vremena. To su deca sa KiM rođena 1991. i 1992. Video sam nešto što sam video samo u Rusiji, a to je posvećenost pravoslavnoj veri. To tumačim teškim okolnostima i okruženjem u kom su bili i u kom jesu, i mislim da su vrlo sazreli, nacionalno svesniji od naše generacije.
Kako mladi u ostatku Srbije mogu da osete ono što osećaju njihovi vršnjaci na KiM?
— To je pitanje za one medije koji ovde raspiruju rusofobiju i koji nam objašnjavaju suludu teoriju kako će Rusija prodati Kosovo za Krim ili kako su Rusi krivi za „Oluju“ 1995. godine. To je pitanje za one koji učestvuju u kreiranju ovakvog javnog mnjenja i zaglupljivanju naroda kroz skretanje na neke teme koje nisu aktuelne i na rijaliti programe. Kad bi postojala ravnoteža, omladina bi drugačije razmišljala, ali ovo što mi pričamo znaju i ovi u Evropskom parlamentu, pa su doneli rezoluciju protiv vas 2016. — RT i Sputnik su izjednačeni sa tzv. Islamskom državom, što je čista rusofobija.
