„Pogledajte šta se dešava u Blajburgu. Postojao je ekstremno zločinački režim, a u Blajburgu se svake godine okupljaju ona lica koja žale za tim režimom. To je apsolutno ludilo. Ante Pavelić je bio jedan od najgorih masovnih ubica u evropskoj istoriji. Kako može neko njemu da odaje počast? Zašto je tako nešto moguće u Austriji? U Hrvatskoj tako nešto ne mogu da urade i to je dobro. Zašto austrijska Vlada dozvoljava tako nešto, zašto to dozvoljava crkva“, upitao je on.
Zurof je u intervjuu bečkom dnevniku „Standard“ odbacio tvrdnje austrijske Vlade da je komemoracija u Blajburgu u nadležnosti crkve.
„To je crkveno pitanje, kao što sam ja glavni rabin Zulu zemlje. Namerno se gleda po strani. Apsolutno je ludo i to me čini ljutim“, naglasio je on.
Smeta mu i što je austrijsko stanovništvo suviše indiferentno prema tom pitanju, jer kaže da takvi skupovi u suprotnom ne bi bili mogući.
Što se komemoracije u Blajburgu tiče, Zurof očekuje da austrijski Parlament usvoji zakon koji bi zabranio i ustaške simbole, odnosno svako veličanje fašizma.
„Austrija je najgori slučaj u gonjenju nacista. Nacistički zločinci se u toj zemlji uopšte ne gone“, kritikovao je on.
Zurof kaže i da je problem kako u primeni zakona, ali i u samim zakonima, te tvrdi da je Austrija pokušala sve kako bi sprečila krivična gonjenja nacističkih zločinaca.
„U slučaju Erne Vališ, koja je bila čuvar u koncentracionom logoru Majdanek, rekla mi je tadašnja ministarka pravosuđa Karin Gastinger da ne može da je goni, jer ono što je tamo činila predstavlja ’samo‘ pasivno saučesništvo u genocidu. Ako je saučesnik u genocidu, onda ne može biti pasivna“, primetio je, te ukazao da postoje svedoci koji su potvrdili da je Vališ ubijala ljude u Majdaneku.
Zurof je istakao da i danas ima nacističkih zločinaca koji žive u Austriji, ali nije mogao da kaže koliko ih je.
On se osvrnuo i na rast antisemitizma u Evropi, rekavši da imamo jedinstvenu situaciju u istoriji Jevreja, da postoje sada zemlje u istočnoj Evropi koje obožavaju Izrael, a mrze Jevreje, što, primećuje, nikad nije bilo, te zaključuje da lično provodi mnogo vremena u borbi protiv tog „dvostrukog morala“.
Tanjug
