Predsednik Rusije Vladimir Putin razgovarao je telefonom sa predsednikom Južne Koreje Mun Džae Inom, koji ga je detaljno informisao o rezultatima sastanka sa liderom Severne Koreje Kim Džong Unom. Moskva i Seul su pozitivno ocenili postignute dogovore, a Putin je potvrdio da je Rusija spremna da i dalje pomaže uspostavljanju saradnje dveju Koreja, između ostalog, pomoću realizacije velikih trostranih infrastrukturnih i energetskih projekata.
Putin je naglasio važnost nastavaka preduzimanja napora svih strana za političko-diplomatsko rešenje problema Korejskog poluostrva, uzimajući u obzir orijentire koje se nalaze u rusko-kineskom planu rešavanja krize.
Ruski eksperti kažu da pomirenje Južne i Severne Koreje daje šansu da se realizuju dva velika projekta, direktno povezana sa Rusijom. Radi se o izgradnji gasovoda koji će ići u Južnu Koreju kroz severnokorejsku teritoriju, a takođe je reč i o povezivanju korejskih železnica sa ruskom Transsibirskom železnicom.
O ideji izgradnje gasovoda govori se već nekoliko godina, a zvaničnici Južne Koreje su izjavljivali da će poboljšanje bezbednosne situacije na Korejskom poluostrvu omogućiti da se počne izgradnja gasovoda.
Ruski „Gasprom“ i južnokorejski „Kogas“ su još 2011. godine razgovarali o mogućnostima izgradnje gasovoda kroz severnokorejsku teritoriju. Vlasti Severne Koreje su takođe izrazile interesovanje za taj projekat, ali je zbog geopolitičke situacije cela priča kasnije završila u ćorsokaku. To bi bio najisplativiji način izvoza gasa u Južnu Koreju, koja sada kupuje skuplji tečni prirodni gas, a taj gasovod bi istovremeno mogao da reši i pitanje snabdevanja gasom Severne Koreje.
Projekat bi mogao da bude realizovan u okviru projekta „Snaga Sibira“, na kome se radi ubrzano, a tim gasovodom će ruski gas stizati u Kinu. Međutim, eksperti upozoravaju da će se američki trejderi tome protiviti.
Ministar spoljnih poslova Južne Koreje Kan Gen Hva je još u martu govorio o tom gasovodu, što je i izazvalo optimistična očekivanja, a ranije su i zvaničnici Pjongjanga izražavali interesovanje za kupovinu ruskog gasa, koji nije samo izvor proizvodnje električne energije, već i važna sirovina za hemijsku industriju.
Udeo Rusije u isporukama tečnog prirodnog gasa Južnoj Koreji je samo sedam odsto, na čemu Rusija godišnje zarađuje 711 miliona dolara.
Analitičari kažu da je Koreja izuzetno interesantno tržište za razvoj izvoza gasa. Upravo je Južna Koreja najveći uvoznik tečnog prirodnog gasa u Azijskopacifičkom regionu, jer iz inostranstva kupuje oko 36 miliona tona „plavog goriva“ godišnje, što je 1,6 puta više od Kine. Računa se da bi u narednih 15 godina potrebe Koreje mogle da porastu barem dva puta. Amerikanci planiraju da u narednih pet godina izgrade još šest postrojenja za tečni prirodni gas, da bi ga prodali Koreji.
Međutim, analitičari podsećaju da je Južna Koreja u zoni direktnog političkog uticaja SAD i upozoravaju da će Amerika činiti sve da stopira taj dijalog Seula i Moskve.
S druge strane, Rusija je zainteresovana i za razvoj železnica sa obema Korejama. Pominje se varijanta da bi se ruska Transsibirska železnica mogla povezati sa korejskim, čime bi bio stvoren najkraći i najbrži put u Evropu, a ujedno i ekonomski isplativiji, jer bi se tako mogla prevoziti roba po povoljnijim uslovima.
Predsednik Južne Koreje je u petak predložio svom severnokorejskom kolegi Kim Džong Unu da se železničke pruge dveju zemalja sjedine, jer bi to dalo značajan doprinos ekonomskoj saradnji.
Sever i jug su faktički i postigli dogovor da preduzmu praktične mere za povezivanje železnica i saobraćajnica, kao i mere za njihovu modernizaciju.
Implementacija infrastrukturnih projekata će rasteretiti morski put prevoza robe i značajno će skratiti vreme isporuka. Kao rezultat toga, trgovina između zemalja će rasti.
Eksperti su izračunali da će u tom slučaju za prevoz kontejnera iz Južne Koreje do Finske biti potrebno samo 14-16 dana, umesto 40-45 dana morskim putem, koji ide kroz Suecki kanal, obilazeći celu Evropu.
Analitičari objašnjavaju da bi Rusija mogla da zarađuje na prodaji svoje robe, tranzitnih usluga i realizaciji infrastrukturnih projekata. Potpuno će biti rešena pitanja dostavke korejskih roba na rusko tržište i obrnuto.
Južnokorejski predsednik je jesenas na Istočnom ekonomskom forumu obelodanio i novu ekonomsku inicijativu „Devet mostova razvoja“, koja predviđa da se u naredne tri godine u zajedničke projekte sa Rusijom investira oko dve milijarde dolara, a takođe, korejska strana je zainteresovana da se sa Rusijom poveća trgovinska razmena. Krajem 2017. trgovinska razmena je iznosila 19 milijardi dolara, što je za 41 odsto više nego godinu ranije, a po proračunima zvaničnog Seula, ona bi se u naredne tri godine mogla povećati i jedan i po put.
Projekat „Devet mostova“ predviđa saradnju u različitim oblastima, kao što su energetika, razvoj železnica, izgradnja luka, brodogradnja, Severni morski put, poljoprivreda, ribna industrija i otvaranje novih radnih mesta. Po svim tim tačkama obe zemlje imaju šta da ponude jedna drugoj.
U svakom slučaju, korejske kompanije su sve više zainteresovane za rusko tržište, a Rusija radi na tome da privuče upravo korejske investicije. Koreja je posebno zainteresovana da ulaže u razvoj Dalekog istoka Rusije, kao i mnoge druge projekte.
Rusija je za Koreju „put u Evropu“, garant mira i bezbednosti i važan budući strateški partner.
Međutim, neki eksperti upozoravaju da uprkos istorijskom rukovanju lidera Pjongjanga i Seula i dalje ostaju politički rizici za realizaciju dva važna projekta za Rusiju.
